Prve velike civilizacije bile su u znatnoj meri pomorske.  Reke i mora bile su velike prirodne ''magistrale'', koje su povezivale narode i njihove kulture, a često su bile i poprišta sudbonosnih istorijskih događaja.  Zato i ne čudi što postoje crteži i modeli čamaca i vesala starih više od pet hiljada godina.  To je daleka istorija, koja nam ne govori mnogo o modernom, pre svega sportskom veslanju, ali podaci iz tako davnih vremena jasno svedoče o uticaju veslanja na razvoj čovečanstva.

Kada i gde je održana prva takmičarska veslačka regata verovatno neće biti skoro poznato, ali najraniji zapis o regati, i to viđen očima pesnika, datira iz I veka pre nove ere.  Rimski pesnik Publije Vergilije Maron (od 70. do 19. godine pre n.e.), opisujući u Petoj knjizi svog epa ''Eneida'' takmičenja koja je Eneja, osnivač Rima, upriličio na pogrebu svoga oca Anhisa, zapisao je:

''Veslači čekaju okrunjeni grbovim vencima,
Gola im ramena sijaju, uljem namazana,
Poređani u niz, ruku spremnih na zaveslaj, čekaju napeto na znak da urone vesla.
U trenu na prodoran zvuk truba,
Njihove savijene ruke uspenušaju vodu, a dubine mora otvaraju se pod zamahom njihovih vesala.
Od podvikivanja i klicanja nestrpljivih takmičara odzvanjaju šume,
Ore se niska peščana žala, odjekuju brežuljci.''

Kao kolevka modernog veslanja smatra se Engleska.  Trke čamaca datiraju iz vremena kada na rekama nije bilo mnogo mostova, a one uglavnom ''prelažene'' skelama i brodicima.  

Početkom XVIII veka samo u Londonu je bilo više od 10.000 ovlašćenih skeledžija i čamdžija. Ponosni na svoje brze čamce i u želji da se dokažu protiv konkurencije, ti profesionalni lađari prvi su počeli da se takmiče organizovano.  Trka ''Doggett's Coat and Badge'', ustanovljena 1716. godine, na kojoj su skeledžije i čamdžije pokazale svoju veštinu i brzinu, temelj je sportskog veslanja kakvog ga mi danas poznajemo.  Ova trka traje kroz vekove i još uvek se održava svakog leta.  Ipak, najstarija regata u veslačkom kalendaru je ''Česterska regata'', koja datira od pre 1814. godine.

Negde u to vreme, između 1815. i 1820. godine, osnovan je ''Leander Club'', koji važi za najstariji i najproslavljeniji engleski veslački klub.  Klub postoji i danas, a jedinstven je u svetu s obzirom da je članstvo u njemu počasno, na poziv, zbog izvanrednih veslačkih zasluga, tako da nije ograničeno samo na takmičare iz Engleske.

Ako danas kažete tri reči - veslanje, Oksford i Kembridž - malo je ljudi na svetu koji neće znati o čemu se radi.  ''Univerzitetska trka osmeraca Oksforda i Kembridža'' (''The University Boat Race'') postala je sinonim za veslanje i praktično je nemoguće naći neki događaj koji tako jasno ukazuje na neki sport.  A kako je sve počelo? Kembridž je 1828. godine uputio Oksfordu izazov za trku u osmercima.  Godinu dana kasnije, 10. jula 1829, održana je prva trka između ova dva Univerziteta na Temzi, u gradicu Henleju kraj Londona.  U istoriji će ostati zabeležno da je Oksford bio prvi pobednik ''Univerzitetske trke osmeraca''.  Druga trka je održana u Londonu, juna 1836. godine, kada se Kembridž ubedljivo revanširao.  Od 1839. i treće trke Oksforda i Kembridža, ovo takmičenje postaje stalno, i kao takvo održava se svake godine i danas.

Dakle, izvesno je da je veslanje jedan od najstarijih sportova, o čemu svedoči i činjenica da je na Olimpijskim igrama prisutan od 1896. godine, dakle od prvih igara modernog doba.

Sportsko veslanje u naše krajeve stiže 60-ih godina XIX veka, a kada je reč o Republici Srbiji, najstariji klubovi su VK ''Begej 1883'' iz Zrenjanina i ''Danubius 1885'' iz Novog Sada, koji u imenu nose i godinu osnivanja.

VESLANJE

Po definiciji veslanje predstavlja pokretanje čamca snagom ljudskih mišića preko poluge drugog reda (vesla).

Čamci koji se koriste u sportskom veslanju ranije su pravljeni od drveta, ali se danas uglavnom izrađuju od ugljeničnih vlakana i plastike.  Čamci su slobodne gradnje, ali postoje određena pravila koja se moraju poštovati.  Širina čamaca varira između 59,7 i 62,2 centimetra, dok dužina i težina zavise od klase čamaca.  Postoji osam zvaničnih klasa čamaca, i to:

Malo peraje montirano je na dnu čamca (spolja) zbog stabilnosti.  Kormilo je pričvršćeno za peraje ili za kraj čamca (osim kod skul čamaca, odnosno čamaca u kojima veslači u svakoj ruci drže po jedno veslo - u skifu, gde jedan takmičar koristi dva vesla, u dubl skulu, gde dva takmičara koriste četiri vesla i u četverac skulu, gde četiri takmicara koriste osam vesala).  Bela loptica je pričvršćena za prednji kraj čamca kao mera zaštite, ali i pomoć pri određivanju konačnog plasmana u foto-finišu.  Sedišta su fiksirana za točkiće, koji klize po šinama.

Vesla su šuplja, kako bi se smanjila njihova težina, a pričvršćena su za čamac prilagodljivim metalnim ramom ili ručkom ojačanom ugljeničnim vlaknima.  Metalni ram (ili ručka) pričvršćen je za viljušku, koja je postavljena na otprilike 76 cm od centra čamca.  Viljuška je praktično podupirač koji se okreće na kraju rama (ili ručke), i predstavlja oslonac za veslo.

Veslačka takmičenja (regate) se održavaju na veslačkoj (regatnoj) stazi dužine 2.000 metara, u šest pruga (staza), koje su prave celom dužinom, obeležene bovama i širine 13,5 metara svaka. Sistem takmičenja odvija se od predtakmičenja, preko repesaža i polufinala, do finala.  Repesaž je ponovljena trka za posade koje kroz predtakmičenje nisu uspele da se plasiraju u polufinale, što znači da svaka posada koja izgubi u predtakmičenju ima i drugu šansu pre nego što bude eliminisana.

Po tri prvoplasirane posade iz oba polufinala takmiče se u A finalu za pozicije od 1. do 6, dok se ostale (po tri poslednjeplasirane iz oba polufinala), takmiče u B finalu za pozicije od 7. do 12. Zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju dobijaju prve tri posade koje predju liniju cilja u A finalu.

Trke se sprovode po određenim pravilima.  Čamci su u startnim pontonima i njihov zadnji kraj se pridržava ili rukom osobe zadužene za to, ili ih pridržava mašina, takozvani ''automatski start''. Prednji krajevi čamaca su poravnati na startnoj liniji.  Veslač ili veslačica na sedištu najbližem prednjem delu čamca, može da podigne ruku da oznaci da posada nije spremna, sve do trenutka dok starter ne izvrši prozivku svake od posada ponaosob.

Posle prozivanja poslednje posade, starter podiže crvenu zastavicu i daje svima upozoravajuću komandu: ''Pažnja!'' (''Attention!''), a onda, posle kratke pauze, i znak za start trke: ''Kreni!'' (''Go!''), istovremeno spuštajući crvenu zastavicu.  U slučaju pogrešnog starta oglasiće se zvono, a starter tada maše crvenom zastavicom da prekine trku i pozove posade na ponovljeni start.  Posadama je dozvoljen samo po jedan pogrešan start pre nego što budu eliminisane.  Trka može biti ponovljena i ukoliko dodje do havarije (loma) opreme na čamcu, ali samo u prvih 100 metara od starta trke.  Ukoliko neka posada ''zaluta'' (skrene) iz svoje staze, sudija u trci može da je diskvalifikuje ukoliko je došlo do ''mešanja'' sa posadom u drugoj stazi.

Pobednik trke je posada ciji je prednji kraj čamca prvi dodirnuo liniju cilja, što nadgledaju sudije i foto-finiš kamera.  Naime, na liniji cilja postoji sudijski toranj sa opremom za merenje vremena i foto-finiš.  Prolazak svakog čamca kroz liniju cilja označen je zvučnim signalom.  Sudija u trci mora da podigne belu zastavicu na kraju trke da naznači da je trka završena u skladu sa pravilima i da nije bilo protesta.