Nedavno održano Evropsko prvenstvo u veslanju za juniore u Beogradu bilo je prilika da se na 20. godišnjicu Olimpijskih igara u Sidneju dva olimpijca sretnu i podele svoja sećanja na trke koje su veslali jedan protiv drugog 2000. godine u Australiji.

Nikola Stojić (levo) i Žan-Kristof Rolan (Foto: Detlev Seyb / myrowingphoto.com)

- Bilo je to davno, ali još uvek se toga dobro sećam - rekao je Nikola Stojić, član Organizacionog komiteta Evropskog prvenstva u veslanju za juniore 2020, prilikom susreta sa Žan-Kristofom Rolanom, sada predsednikom Svetske veslačke federacije (FISA), pričajući o finalu dvojaca na OI u Sidneju pre 20 godina.

Tog 23. septembra 2020. na jezeru Penrit, u borbi za medalje, Stojić je predstavljao Jugoslaviju, a Rolan Francusku.

- Sidnej ima posebno mesto u mom srcu, bile su to sjajne Igre - kaže Rolan, istakavši kako su mu to bile treće olimpijske igre, prvo olimpijsko zlato i jedan od najdužih i najnezaboravnijih sprintova u istoriji sporta. Rolan je u dvojcu bio četvrti na OI Barseloni 1992. godine, a u istoj disciplini osvojio je bronzanu medalju na OI u Atlanti 1996.

Stojiću su to bile prve olimpijske igre (takmičio bi se na još tri - 2004. u Atini, 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu), ali već je imao ostvarenu međunarodnu veslačku karijeru trkajući se na svetskim prvenstvima za seniore, zatim za seniore do 23 godine i za juniore.

Tokom svoje karijere predstavljao je Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru i, na kraju, Srbiju. Stojić se još uvek takmičio do pre samo četiri godine, veslajući u četvercu na prvom Svetskom veslačkom kupu 2016. godine kao 41-godišnjak.
Olimpijske igre u Sidneju bile su, dakle, Nikoline prve, a kako sam ističe i - najdraže. Razmišljajući o tadašnjem finalu dvojaca, Stojić kaže:

- Žan Kristof je imao lud završetak, koji je počeo na 1.250 metara. Jednostavno nismo imali dovoljno snage da im pariramo. Bili smo prilično razočarani što smo osvojili peto mesto, jer smo se nadali medalji.

Stojić je tada u dvojcu veslao sa Đorđem Višackim. Oni su u svom poufinalu bili drugi, završivši ga sa samo pola sekunde zaostatka za Australijom.

- Bilo je puno priča oko naše taktike - kaže Rolan. - Ali, mi smo planirali da krenemo rano. Naših trećih 500 metara su do tada uvek bili najslabiji, ali ovog puta bili su najbrži.

Francuski dvojac bio je na četvrtoj poziciji na pola trke, ali su do prolaza na 1.500 metara preveslali su Sjedinjene Američke Države, Jugoslaviju i Veliku Britaniju, pa su vodili trku s prednošću nešto manjom od sekunde. Jugoslovenski dvojac nije mogao da uskladi tempo i u drugoj polovini trke skliznuo je sa drugog na peto mesto.

- Važno je zapamtiti da svaka posada u finalu može da pobedi - kaže Rolland. - Radi se o rizikovanju i pomeranju granica. Riskirali smo i isplatilo se, ali ne bih baš savetovao decu da pokušaju da ponove ono što smo mi uradili! Deca još razgovaraju sa mnom o trci, a u to vreme se nisu ni rodila... Razlika je bila u glavi koja nam je omogućavala da uradimo ono što smo uradili.

I dok su dvojica olimpijaca, danas aktivnih veslačkih radnika, a nekad beskompromisnih protivnika u finalu dvojca na OI 2000, nastavili da pričaju u Beogradu, Rolan je za kraj zaključio:

- To je nešto posebno u našem sportu, svi su uvek vrlo ljubazni, čak i kada smo žestoki rivali.

Izvor/Source: Svetska veslačka federacija/World Rowing Federation