Veslačka legenda najavljuje spektakl u Beogradu

Najtrofejniji srpski veslač Nikola Stojić u intervjuu za sajt Veslačkog saveza Srbije priča o predstojećem Svetskom kupu u Beogradu i poslednjim pripremama za ovo takmičenje, svom novom veslačkom zadatku, naslednicima u koje polaže najviše nade da mogu do olimpijskog odličja. Klubašenje nas ponekad sprečava da postignemo bolje rezultate na međunarodnoj sceni. Samo uz novu tehnologiju možemo da očekujemo da neko nadmaši Novozelanđane Mareja i Bonda

Dovoljno je reći Nikola Stojić i svi će pomisliti na veslanje. Najtrofejnijiji srpski veslač ostao je neotuđivi deo ovog sporta i nakon što je pre dve godine stavio tačku na briljantnu karijeru. Jedina razlika je u tome što mu je od 2016, umesto čamca i vodenih površina, radno mesto postala kancelarija. Odnos i svest prema obavezama nisu mu se promenili. I na novom veslačkom zadatku nastavio je da bude posvećen, temeljan, vredan i radan. Tako je vrlo brzo i u posadi najoperativnijeg dela Veslačkog saveza Srbije koji, pored njega, čine i generalni sekretar Nebojša Jevremović, izvršni sekretari Ivana Vlahović i Hristina Vlahović i poslovni sekretar Dubravka Višacki, zauzeo važno mesto. U jeku su pripreme za Svetski kup koji će od 1. do 3. juna 2018. biti održan na Regatnoj stazi na Savskom jezeru.

Upravo zbog toga intervju sa Stojićem, koji će biti jedan od glavnih karika u organizaciji ovog velikog i značajnog međunarodnog takmičenja, počinjemo pitanjem da li su Veslački savez Srbije, Grad Beograd i Ada Ciganlija spremni za još jedan veliki veslački događaj u našem glavnom gradu?

Veslački savez Srbije je iskusan organizator velikih međunarodnih regata. Ovo je, od 2012, treći Svetski kup u veslanju koji se organizuje na Adi Ciganliji. Takođe, bili smo domaćini i Evropskog prvenstva za seniore 2014, Svetskog prvenstva za seniore do 23 godine 2003, Svetskog studentskog prvenstva 2008, kao i još mnogih međunarodnih regata. Za sada sve ide po planu. Poslovi oko organizacije obavljaju se u kontinuitetu skoro dve godine. Ostalo je još nešto manje od dve nedelje do početka takmičenja i sada počinje faza "podizanja" Regatnog centra. To podrazumeva postavljanje svih privremenih objekata, ograđivanje prostora i osposobljavanje stalnih objekata da budu u funkciji takmičenja. Svi ti poslovi su počeli, a od 28. maja Regatni centar će biti spreman da primi prve učesnike. Veliki problem može da nam predstavlja trava u Savskom jezeru. Službe Javnog preduzeća „Ada Ciganlija“ svakodnevno se bore sa tim problemom i verujem da će jezero biti prohodno za veslačke čamce. Ovim putem želim da se zahvalim i ostalim komunalnim preduzećima Grada Beograda koja nam takođe mnogo pomažu u realizaciji ovog takmičenja. Naravno, svega ovoga ne bi bilko da iza nas ne stoji Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i Grad Beograd kao glavni pokrovitelji takmičenja, zatim RTS koji putem direktnog TV prenosa šalje sliku u svet sa Savskog jezera, kao i Telekom Srbija koji nam pruža IT i telekomunikacionu podršku.

Koliko učesnika se očekuje na prvom ovogodišnjem Svetskom kupu?

Trenutno su prijavljeni takmičari i takmičarke iz 42 zemlje, a postoji mogućnost da to još neko učini do početka. Na Svetskom kupu imaćemo između 900 i 1.000 učesnika, od čega će sportista biti čak 600. Dolazi i 100 zvaničnika iz Svetske veslačke federacije. Da bi sve funkcionisalo kako treba i da bi regata mogla da se održi, u organizaciji takmičenja direktno je uključeno oko 400 članova Organizacionog odbora, volontera, spasioca, članova obezbeđenja, tehničkog i drugog angažovanog osoblja. Što se tiče zvezda na Svetskom kupu, nama su najinteresantniji komšije Hrvati. Dvojac, braća Martin i Valnet Sinković i skifista Damir Martin su osvajači zlatne, odnosno srebrne olimpijske medalje u Rio de Žaneiru. Stiže i nemački osmerac, koji je ponovo dominantan u ovoj, "elitnoj", disciplini, a pored ovih posada na Adi Ciganliji svoje umeće će pokazati i većina osvajača medalja sa prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Sarasoti.

Pre dve godine stavio si tačku na impresivnu veslačku karijeru, a svoju priču u ovom sportu nastavio si zaposlenjem u Veslačkom savezu Srbije. Koliko ti se i u čemu percepcija ovog sporta promenila otkako si staze zamenio kancelarijom?

Prošlo je već dve godine od kako sam prestao da se aktivno bavim veslanjem. Mogu da kažem da mi ne deluje da je toliko vremena prošlo, valjda zato što sam i dalje svaki dan na Adi i deo sam veslačkog sporta, doduše na neki drugi način. I dalje volim ovaj sport, često gledam posade na jezeru koje treniraju. Ponekad poželim da sednem u čamac, ali se to dogodilo samo jednom otkako sam se „penzionisao“.

U vreme tvog odlaska u „penziju“ od aktivnog bavljenja ovim sportom se odlučio još jedan broj veslača. Šta misliš o naslednicima i ko bi po tvom mišljenju trebalo da budu udarne igle seniorske reprezentacije u narednih nekoliko godina tj. u predstojeća dva olimpijska ciklusa?

Istina je da se nekoliko veslača penzionisalo u vreme kad i ja. Razlika između mene i njih je u tome što sam ja bio dosta stariji od njih i što mi je uveliko bilo vreme da stavim tačku na karijeru. Šteta je što grupa veslača, i to ne mala, u Olimpijskom ciklusu Rio de Žaneiro nije uspela da postigne značajnije rezultate. Bilo je tu više razloga... Međutim, Nenad Beđik i Miloš Vasić su uspeli to da nadomeste bronzanom medaljom na planetarnom šampionatu za seniore u Ožibeleu 2015. Što se tiče naslednika, imamo kvalitetne veslače. Od mlađih najviše očekujem od Martina Mačkovića i Viktora Pivača koji već pet sezona donose medalje sa svetskih prvenstava za juniore i mlađe seniore. Ove godine završavaju studije u SAD-u i postaju deo A reprezentacije. Mislim da su stekli mnogo iskustva na studijama u Americi i da od njih možemo najviše da očekujemo. Pored njih tu su i Aleksandar Beđik, Igor Đerić, Dušan Slavnić, Vukašin Pivač... Svi oni zajedno sa iskusnim Markom Marjanovićem, Nenadom Beđikom i Milošem Vasićem trebalo bi da budu dovoljan garant da će naša reprezentacija biti uspešna.

Koliko smo po tvom mišljenju u ovom trenutku blizu olimpijske medalje u Tokiju i ko ima materijala da do nje dođe?

Mi smo blizu olimpijske medalje dosta dugo. Međutim, koliko smo blizu toliko smo i daleko... Svako ko se plasira u finale na Igrama ima šansu da osvoji medalju. Nije dovoljno samo biti perspektivan, talentovan, veliki radnik... Mora još mnogo stvari da se poklopi da bi se napravio tako veliki rezultat. Ceo sistem koji prati najbolje veslače mora da funkcioniše besprekorno i naravno da povrede zaobiđu veslače. Svi veslači koje sam nabrojao imaju kvalitet da se bore za medalju na Igrama. Ostalo je više od dve godine do početka igara u Tokiu i mnogo toga može da se promeni i desi do tada.

Iz ugla nekog ko gotovo dve godine radi u Savezu šta misliš da je trenutno najveći problem i najveća vrlina srpskog veslanja?

Kao i svuda oko nas i u našem sportu ima i problema i nedostataka. Ne postoji čarobni štapić koji može da reši bilo šta. Samo dobra volja i iskren rad to mogu. Objektivna otežavajuća okolnost u svim klubovima je nedostatak dovoljne količine opreme. Uvek nedostaje po neki čamac, ergometar, veslo, teg, a oprema je izuzetno skupa. U nekim sportovima dovoljno je da registrujete klub i zakupite termine u nekoj sali ili bazenu i možete da radite. Kod nas to nije slučaj. Mnogo toga je neophodno da bi se osnovao veslački klub – hangar za čamce, čamci, motorni čamac, svlačionice, itd, a sve to mora da bude na obali jezera ili reke. Zato u Srbiji i postoji mali broj veslačkih klubova i ljudi koji se bave našim sportom. Neko bi rekao da s obzirom koliko nas malo ima, odlične rezultate postižemo. Delimično je istina, ali to ne bi trebalo da nas teši. Pored tehničkih uslova, još važnije je da se treneri edukuju i stručno usavršavaju. Odabir dece koja počinju da se bave veslanjem je jako bitan. U zadnje vreme deluje mi da se prednost daje kvantitetu naspram kvaliteta. U velikoj masi kvalitet se jednostavno izgubi i ne dođe do izražaja. Takođe, veoma je bitno da treneri međusobno više sarađuju i to na svim nivoima. Dešava se da "klubašenje" dovode do toga da imamo više prosečnih posada. Verujem da svakom klubu više znači kada bi imali po jednog veslača u četvercu koji osvoji medalju na EP ili SP nego da imaju ceo svoj četverac na petom ili desetom mestu.

Pretprošle godine karijeru je završio novozelandski dvojac Bond, Marej koji je obeležio svetsku veslačku scenu od 2009. do 2016. Ko po tvom mišljenju može da bude tako dominantan u narednom periodu?

Marej i Bond su stvarno bili nesvakidašnji, kao da su došli iz nekog drugog univerzuma. Tako nešto se neće skoro ponoviti. Bila mi je čast da sam veslao na Igrama u Londonu u trci u kojoj su postavili svetski rekord u dvojcu. To su bile kvalifikacije, veoma brzi uslovi, Beđik i ja smo veslali dosta brzo ali kada sam čuo njihov rezultat nisam verovao da je to moguće. U skorije vreme ne vidim ko bi mogao da obori njihov rekord, ni broj uzastopnih pobeda od 69, niti izveslano vreme. Za jedno 20-30 godina verovatno će tehnologija treninga i izrade čamaca omogućiti da se vesla brže od 6 minuta i 8 sekundi u dvojcu. Pre oko 30 godina svetski rekord je bio 6:21, tako da jedino možemo da čekamo par decenija i vidimo ko će to uspeti.

 

Kroki za biografiju 

Ime i prezime: Nikola Stojić

Datum i mesto rođenja: 15. decembar 1974, Beograd

Klubovi: Crvena zvezda 1986-1991; Partizan 1991-2016.

Nadimak: Stoja

Najveći uspesi u karijeri:

  • Zlatna medalja u dvojcu sa kormilarom na Svetskom prvenstvu za seniore u Itonu 2006.

  • Zlatna medalja u dvojcu bez kormilara na Evropskom prvenstvu za seniore u Sevilji 2013.

  • Zlatna medalja u dvojcu bez kormilara na Evropskom prvenstvu za seniore u Poznanju 2007.

  • Zlatna medalja u četvercu sa kormilarom na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Groningenu 1995.

  • Srebrna medalja u četvercu sa kormilarom na Svetskom prvenstvu za seniore u Minhenu 2007.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za seniore u Lucernu 2001.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za seniore u Kelnu 1998.

  • Peto mesto u dvojcu bez kormilara na Olimpijskim igrama u Atini 2004.

  • Peto mesto u dvojcu bez kormilara na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.

  • Po tri evropske srebrne i bronzane medalje

  • Dve zlatne, tri srebrne i dve bronzane medalje na Svetskim kupovima

  • Četiri učešća na olimpijskim igrama