Veslačka legenda Nikola Stojić podigao sidro”

Dugogodišnji reprezentativac Srbije Nikola Stojić, koji je odlučio da se penzioniše”, priča o odluci da stavi tačku na karijeru koja je trajala tačno tri decenije, predstojećim životnim izazovima, novim veslačkim pokolenjima…

Nikola Stojić, legenda srpskog sporta i veslanja, odlučio je da “podigne sidro” i da svoj čamac usmeri ka nekim novim životnim vodama. Ravno tri decenije proveo je u veslanju obeleživši jednu njegovu dugačku, i uspesima popločanu, epohu. Bio je i ostaće sinonim za ovaj sport čija se najveća dostignuća u zadnjih 20 godina vezuju za njegovo ime. U zasluženu “penziju” odlazi sa briljantnim rezultatima. Na njegovom završnom “računu”, između ostalog, stoji sedam evropskih i pet svetskih odličja, osam medalja sa svetskih kupova, četiri učešća na olimpijskim igrama, 23 titule držanog prvaka… Skor za ponos i diku, koji će dugo predstavljati domaći zadatak za neke nove generacije srpskog veslanja.

– Poslednjih pet-šest meseci stalno sam bio na klackalici da li i definitivno da stavim tačku na veslačku karijeru. Međutim, jedan dobar trening, jedan dobar rezultat odlagali su tu odluku. Na Svetskom kupu u Varezu koje je, ispostavilo se, bilo poslednje moje zvanično takmičenje, četverac bez kormilara u kojem sam veslao nije se proslavio. Nastavili smo da se pripremamo za Olimpijsku kvalifikacionu regatu u Lucernu, međutim, stvari nisu išle kako je trebalo. Nisam se uklopio, uvideli smo da neka druga kombinacija u ovom čamcu ide malo brže i odlučio sam da se povučem. Neka mlađi pokušaju da u Lucernu dođu od olimpijske “vize”, za šta imaju moju maksimalnu podršku. Ovo je u svakom slučaju trebalo da bude moja oproštajna sezona. Budući da su Olimpijske igre u Riju bile jedini cilj, to što nisam u četvercu koji će “juriti” ovo takmičenje i momentalno je značilo kraj karijere – kaže na početku Nikola Stojić.

O narednim životnim izazovima trenutno ne razmišlja budući da je odluka o “penzionisanju” i dalje sveža.

– Uvek sam bio maksimalno fokusiran samo na jednu stvar, jer smatram da je to jedini način za uspeh. Tek sada kada sam i definitivno doneo odluku o kraju veslačke karijere počeću da razmišljam o novim izazovima. Međutim, prvo ću da se malo opustim i da odahnem od dosadašnjeg načina života. Nakon toga ću dobro razmisliti i videti šta dalje. Voleo bih da ostanem u sportu, a nije isključeno i da se oprobam u građevinskoj struci što sam uostalom završio na Univerzitetu Brown u Americi. Naravno da ću pre neke odluke i da se posavetujem sa nekim iskusnijim ljudima i prijateljima – ističe Stojić.

Gledajući na svoju veslačku karijeru Stojić ističe da je iskusio sve strane medalje bavljenja vrhunskim sportom:

– Senior sam postao 1992, a od 1995. do danas bio sam akter svih najvećih takmičenja, uključujući svetska prvenstva i olimpijske igre. Bilo je tu, što je i normalno, različitih momenata. Neke godine su bile krajnje uspešne, neke manje. Sve u svemu mogu da budem prezadovoljan svojom karijerom iako u biti sportiste uvek postoji ono razmišljanje da je moglo i bolje. Pogotovo na nekim takmičenjima na kojima nam je sreća okrenula leđa i na kojima smo, zbog neke tehničke greške, ostajali bez očekivanog plasmana. Bez nekoliko svetskih finala i medalja ostajali smo kratki za svega nekoliko stotinki – napominje Stojić i dodaje – Posebno sam srećan što sam tri decenije bio aktivan deo ovog sporta. Za razliku od mnogih dugo sam u sebi održao ogroman motiv za treninge i takmičenja iako ima i slučajeva da se i stariji veslači od mene i dalje takmiče. 

Iako je osvojio pregršt medalja jedna ima posebno mesto u njegovom srcu.

– Posebno sam ponosan na bronzano odličje u dvojcu bez kormilara na planetarnom šampionatu 1998. u Kelnu, pogotovo što mi je to bila prva medalja na svetskim prvenstvima za seniore. Višackom i meni pre početka šampionata niko nije davao šanse za postolje. Ipak, stigli smo do finala i u njemu bukvalno u poslednjem zaveslaju došli do odličja. Kroz cilj smo prošli kao treći sa svega 30 stotinki ispred posade Amerike – kaže Stojić – S druge strane najveća žal ostaće za olimpijskim odličjem. Bio sam akter Igara u Sidneju 2000, Atini 2004, Pekingu 2008. i Londonu 2012. Na svojim prvim olimpijskim igrama Višacki i ja smo bili već viđeni na postolju. Vredeli smo te godine olimpijskog odličja, ali i zbog nedostatka sreće ostali smo bez njega. 

Legendarni veslač se osvrnuo i na budućnost srpskog veslanja:

– Naše veslanje ima veliki potencijal. Siguran sam da će se nastaviti sa osvajanjem medalja, prvo u mlađim kategorijama, a potom i uspešnu transformaciju u vrhunske seniorske rezultate. To jeste dugačak proces, konkurencija je sve jača, ali sa upornim i ogromnim radom kako nivou klubova tako i na nivou Saveza, uspećemo da ostanemo po uspešnosti u vrhu srpskog sporta. 

U avgustu će biti održane 31. letnje olimpijske igre. Srpsko veslanje za sada ima jedan kvalifikovan čamac – dvojac bez kormilara Miloš Vasić, Nenad Beđik. Ostale posade svoju šansu za Rio tražiće na Kvalifikacionoj regati u Lucernu od 22. do 24. maja.

– Vasić i Beđik su dokazali da imaju šansu da se domognu olimpijskog odličja. Ako se izuzmu Novozelanđani Bond i Marej mislim da naš dvojac spada u grupu od četiri-pet čamaca koji će ravnopravno konkurisati za srebro i bronzu. Bitno je da maksimalno dobro odrade pripreme za Rio i za sve ono što ih tamo čeka. Čuo sam da na regatnoj stazi neće biti idealni uslovi za takmičenje, pogotovo u prvih 1.000 metara. Naime, ta deonica se nalazi na najširem delu jezera i biće dodatno izložena vetru, a videli smo na Evropskom prvenstvu u Brandenburgu da i uslovi na stazi mogu mnogo da kumuju rezultatu. Što se ostalih srpskih posada tiče one tek moraju da se izbore za Igre. U Lucernu će svih pet srpskih čamaca imati izuzetno jako konkurenciju. U svakom slučaju ko god bude uspeo da se iz Lucerna domogne olimpijske “vize” na samim Igrama će biti ozbiljan kandidat za finale. Posle će sve biti moguće – smatra Stojić.

Kao neko ko je prošao sve uzrasne kategorije u veslanju Stojić ima poruku za nove naraštaje:

– Mnogo toga se promenilo u odnosu na period kada sam ja počinjao da se bavim sportom, a jedna od stvari jeste da smo mi mnogo kasnije počinjali sa treninzima. Tada nije bilo pionirskih selekcija i škola veslanja već si startovao u nekom kadetskom uzrastu. Ono što je najbitnije jeste da ukoliko želiš da ostaneš u nekom sportu dugo moraš da ga od početka strasno zavoliš. U suprotnom sve ćeš doživljavati kao veliki napor, a onda sport gubi svrhu. Takođe, škola nikako ne sme da se zanemari zbog sporta jer samo uz vrhunsko obrazovanje možeš da postaneš i kompletna sportska ličnost – ističe Stojić.

Na kraju Stojić se zahvalio svima koji su doprineli da ostvari briljantnu karijeru:

– Hvala svima koji su mi omogućili da se veslanjem bavim na vrhunskom nivou ovoliko dugo i osvojim najsjajnija i najprestižnija odličja – Veslačkom klubu Partizan, Veslačkom savezu Srbije, Olimpijskom komitetu Srbije, Ministarstvu omladine i sporta, Adi Ciganliji, Gradu Beogradu, Univerzitet Brown. Hvala svim trenerima koji su doprineli mojoj karijeri, od Čika Duleta, Zokija, Krune, Miće Lončarevića, Dušana Ulemeka, Dušana Kovačevića, Skota Rupa, Prof. Zorana Ćirkovića, Spase, Prof. Đorđa Stefanovića, Oleksandra Fedotova, Dejana Guslova pa sve do Nebojše Ilića, trenera sa kojim sam najduže trenirao, uz kojeg sam postigao najbolje rezultate i nekog ko mi je puno pomogao u sportu i van njega. Takođe, hvala svim partnerima koji su neko vreme proveli sa mnom u čamcu, a bilo ih je puno. Istakao bih Vuka Đunića, Andreja Vasiljevića, Mladena Stegića, Gorana Jagara, Marka Marjanovića, Jovana Popovića, Nenada Beđika, a pogotovo Đorđa Višackog s kojim sam ostvario najvrednije rezultate. Veliko hvala mojim roditeljima i bratu, sa kojim sam i krenuo na veslanje, bez čije podrške sve ovo ne bi bilo moguće ostvariti. Najveću podršku sam imao od porodice, supruge Ive i dece Nemanje i Lane, koji su bili moji najveći i najvatreniji navijači. Došlo je vreme da ja svojoj deci mašem sa tribina kao što su oni meni mahali do juče... 

 

Nebojša Ilić: Impresivna karijera u svetskim okvirima 

Povodom “penzionisanja” legendarnog srpskog veslača Nikole Stojića svoj komentar dao je i član Selektorske komisije Veslačkog saveza Srbije Nebojša Ilić, Stojićev dugogodišnji trener:

– Nikola je stavio tačku na sportsku veslačku karijeru koja se može opisati samo jednom rečju – impresivna. Impresivna je i za domaće i za međunarodne sportske standarde. Njegovi veličanstveni sportski rezultati ostaće velikim slovima upisani kao sastavni deo uspeha jugoslovenskog i srpskog sporta, a ubeđen sam da će i nastavak njegove živote karijere biti isto toliko uspešan. Pune dve decenije, od 1993. do 2013, bio sam njegov trener što takođe predstavlja kuriozitet u sportskim okvirima kao primer tako duge i uspešne saradnje jednog trenera i sportiste. Zajedno smo prošli kroz sve faze – od velikih uspeha i ogromnih radosti, osvajajuću brojne medalje na najvećim svetskim takmičenjima, pa sve do malih razočarenja i povreda. Međutim, uvek smo u teškim trenucima nalazili način kako da se Nikola uspešno vrati na sportsku scenu. Posle toliko zajedničkih godina istakao bih par ključnih stvari koje su ga učinile uspešnim. To su, pre svega, Nikolina velika ljubav prema veslanju i njegov odnos prema radu i obavezama koji se stalno nadograđivao, a uvek se zasnivao na poštenim principima iskrenosti, samokritičnosti i samoodricanja. To su, uostalom, osobine koje krase velike ljude, one se donose iz porodice, a upravo one su ga činile neprikosnovenom figurom veslačkog sporta poslednjih 20 godina. Ono što me posebno raduje jeste činjenica da Nikola svoje najbolje osobine ispoljava prema svojoj porodici što je nešto najlepše i najvrednije. Lično sam zahvalan Nikoli što sam imao prilikom da sa takvim sportistom razvijam svoju ličnu trenersku karijeru, što se malom broju trenera desi u svom radnom veku. Želim mu dalju sreću, kako na ličnom tako i na poslovnom polju. Siguran sam da ćemo u narednom periodu nastaviti da sarađujemo u nekom drugom odnosu – kazao je Nebojša Ilić. 

 

Biografija za ponos 

Ime i prezime: Nikola Stojić

Datum i mesto rođenja: 15. decembar 1974, Beograd

Klubovi: Crvena zvezda 1986-1991; Partizan 1991-2016.

Nadimak: Stoja

Najveći uspesi u karijeri:

  • Bronzana medalja u četvercu bez kormilara (sa Veselinom Savićem, Dušanom Bogičevićem i Radojem Đerićem) na Svetskom kupu na Bledu 2015.

  • Zlatna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Nenadom Beđikom) na Evropskom prvenstvu za seniore u Sevilji 2013.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara (sa Nenadom Beđikom) na Evropskom prvenstvu za seniore u Varezeu 2012.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara (sa Jovanom Popovićem) na Evropskom prvenstvu seniore u Plovdivu 2011.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara (sa Markom Marjanovićem) na Evropskom prvenstvu za seniore u Montemoru o Velju 2010.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara (sa Markom Marjanovićem) na Svetskom kupu u Minhenu 2010.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Goranom Jagarom) na Evropskom prvenstvu za seniore u Brestu 2009.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Goranom Jagarom) na Evropskom prvenstvu u seniore u Atini 2008.

  • Zlatna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Goranom Jagarom) na Evropskom prvenstvu za seniore u Poznanju 2007.

  • Srebrna medalja u četvercu sa kormilarom (sa Goranom Jagarom, Jovanom Popovićem, Markom Marjanovićem i kormilarom Sašom Mimićem) na Svetskom prvenstvu za seniore u Minhenu 2007.

  • Zlatna medalja u dvojcu sa kormilarom (sa Jovanom Popovićem, kormilarom Ivanom Ninkovićem) na Svetskom prvenstvu za seniore u Itonu 2006.

  • Zlatna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Goranom Jagarom) na Svetskom kupu u Minhenu 2006.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Goranom Jagarom) na Svetskom kupu u Poznanju 2006.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Mladenom Stegićem) na Svetskom kupu u Poznanju 2004.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara (sa Đorđem Višackim) na Svetskom kupu u Minhenu 2002.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Đorđem Višackim) na Svetskom prvenstvu za seniore u Lucernu 2001.

  • Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara (sa Đorđem Višackim) na Svetskom kupu u Beču 2001.

  • Zlatna medalja u u dvojcu bez kormilara (sa Đorđem Višackim) na Svetskom kupu u Minhenu 2000.

  • Bronzana medalja u dvojcu bez kormilara (sa Đorđem Višackim) na Svetskom prvenstvu za seniore u Kelnu 1998.

  • Zlatna medalja u četvercu sa kormilarom (sa Đorđem Višackim, Borkom Mitrovićem, Lukom Đunićem i kormilarom Miroslavom Jezdanovim) na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Groningenu 1995.

  • B finale u dvojcu bez kormilara (sa Nenadom Beđikom) na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.

  • Sedmo mesto u dvojcu bez kormilara (sa Goranom Jagarom) na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.

  • Peto mesto u dvojcu bez kormilara (sa Mladenom Stegićem) na Olimpijskim igrama u Atini 2004.

  • Peto mesto u dvojcu bez kormilara (sa Đorđem Višackim) na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.