Dugogodišnji veslački reprezentativac Srbije Goran Jagar, koji je na kraju ove sezone odlučio da se penzioniše”, priča o razlozima za povlačenje, karijeri koja je trajala više od decenije i po, predstojećim životnim izazovima, novim veslačkim pokolenjima…

Goran Jagar na kraju ove sezone stavio je tačku na svoju briljantnu veslačku karijeru. Nakon 16 godina godina u ovom sportu jedan od najboljih veslača u istoriji srpskog veslanja odlučio je da krene nekim drugim putem. Tako je neočekivano Prvenstvo Srbije sredinom septembra, na kojem je osvojio zlato u četvercu bez kormilara i srebro u dvojcu bez kormilara, postalo oproštajno takmičenje za ovog vrsnog sportistu i velikog čoveka čije će ime biti neotuđivo vezano za neke od najsjajnijih trenutaka srpskog veslanja. Odluku da „arhivira“ zvanje profesionalnog sportiste nije doneo na prečac. Kako kaže ona se u njemu „kuvala“ dugo.

– Dobar deo protekle sezonu osećao sam da mi nedostaje jedna karika da bih pružio svoj maksimum. Jednostavno nisam bio onaj stari, a polako je počela da se gubi ona iskra koja mi je davala snagu i volju da na svakom treningu pružim 100 odsto svojih mogućnosti. Nakon Prvenstva Srbije odlučio sam da, prvi put u karijeri, napravim malu pauzu i da još jednom dobro razmislim o svemu. U toku tih 15 dana i definitivno sam shvatio da je vreme za “penziju”, a to sam saopštio mom dugogodišnjem treneru Nebojši Iliću i generalnom sekretaru Veslačkog saveza Srbije Nebojši Jevremoviću. Presekao sam i čvrsto odlučio da sportsku etapu mog života ostavim iza sebe. Možda je ovoj mojoj odluci doprinelo i to što sam želeo da više vremena provodim sa porodicom. Nju za sada čine supruga Bojana i sin Danilo, čiji ćemo prvi rođendan proslaviti u decembru, a nadam se da ćemo uskoro i proširiti sastav – ističe na početku razgovora Goran Jagar i dodaje – Ovu priliku koristim da se zahvalim Veslačkom savezu Srbije i Veslačkom klubu Partizan na dugogodišnjoj podršci u mom razvoju i na svemu što su učinili za mene tokom karijere. Bez toga sigurno je da ne bi u sportu postao to što jesam. Takođe, posebnu zahvalnost dugujem i mojim veslačima i trenerima sa kojima sam više od jedne i po decenije delio i dobro i zlo, kao i mom prvom klubu Galebu u kojem sam napravio prve veslačke korake.

Jagar isključuje mogućnost da se vrati veslanju jer, ističe, kada stavi tačku na nešto onda je to konačno.

– Povratka nema. Kada u glavi završim sa nečim onda je to definitivno – kaže Jagar koji sebe ne vidi ni u nekoj drugoj ulozi u sportu – Sa završetkom karijere gotova je i moja sportska priča i otvaram neka sasvim nova životna poglavlja. Da sam želeo da budem trener odavno bih krenuo da se obrazujem u tom pravcu. Bez obzira na to sa ljudima iz veslačkog sporta ostaću doživotni veliki prijatelj. Mogu da me pozovu kada god procene da mogu da pomognem na bilo koji način.

Dojučerašnji reprezentativac vrlo brzo nakon odluke da se “penzioniše” u sportu okrenuo se novim životnim izazovima.

– Pre nešto manje od mesec dana zaposlio sam se u firmi “Beoexpo system, čiji je vlasnik dugogodišnji veliki prijatelj veslanja Viktor Nikolić, a koja je vodeća u ovom delu Evrope na mnogim poljima. U brzom pronalaženju posla veliku pomoć sam imao od generalnog sekretara Veslačkog saveza Srbije Nebojše Jevremovića. Počeo sam jedan drugi život, a polako ali sigurno se navikavam na njega. On podrazumeva, uglavnom, fiksno radno vreme i nešto sa čime se do sada nisam susretao. Trudiću se da i u ovoj firmi, kao što je bio slučaj i sa veslanjem, budem maksimalno posvećen u svim zadacima – rekao je Jagar koji će za četiri godine početi da dobija nacionalno priznanje za zaslužnog sportistu naše zemlje i nosioca medalje sa najvećih takmičenja – Nacionalno priznanje jeste jedna ogromna stvar koja se desila u srpskom sportu. Ona omogućava sportistima koji su osvojili medalje na velikim takmičenjima da bezbrižnije gledaju na budućnost, barem kada je finansijski momenat u pitanju. To je posebno značajno za one sportiste, koji poput nas veslača, za vreme profesionalne karijere nemaju mogućnost da zarade značajan novac.

Jagar s ponosom gleda na svoju 16-godišnju veslačku karijeru:

– Prezadovoljan sam sa svim rezultatima koje sam postigao. Naravno da je bilo i padova, ali, ipak, mnogo više uspona. Presrećan sam posebno zbog toga što sam uspeo da sve ove godine pošteno odradim svaki trening i svako takmičenje, a da zajedno sa svim svojim “saborcima” prevaziđem mnoge krize koje su sastavni deo svakog trenažnog procesa. Veliku podršku za sve ove godine u veslanju, pored ljudi iz ovog sporta, imao sam od oca Vladimira, pokojne majke Nade i sestara Jelene i Marije. Bez njihove velike pomoći u najtežim trenucima sigurno da ne bih postigao ni delić ovoga što jesam. Osvojio sam mnoga evropska i svetska odličja, proputovao dobar deo sveta i upoznao mnogo dobrih ljudi koji će mi ostati prijatelji do kraja života. Mala žal ostaje za olimpijskom medaljom koja je san svakog sportiste. Međutim, u veslanju je sam plasman na olimpijske igre veliki uspeh, a meni je pošlo za rukom da budem akter i Igara u Pekingu 2008. i Igara u Londonu četiri godine kasnije.

Jagar duboko veruje i u svoje naslednike u srpskom veslačkom državnom timu.

– Srpsko veslanje ne mora da brine za budućnost. Stasao je veliki broj vrhunskih veslača koji su, takoreći, tek na početku seniorskih karijera, a ponosan sam što sam i ja bio svedok njihovog uspona. U toj grupi su svakako Miloš Vasić, Nenad Beđik, Radoje Đerić, Igor Lucić, Dušan Bogičević, Veselin Savić, Aleksandar Filipović i drugi, kao i 20-godišnjaci Andrija Šljukić, Viktor Pivač, Martin Mačković… – nabraja Jagar koji zaključuje ovu priču sa jednom porukom za sve buduće vrhunske sportiste – Poručujem svima koji žele da postanu vrhunski sportisti da moraju čvrsto da veruju u svoje snove i da ne smeju ni da pomisle da odustanu, bez obzira koliko im u nekom trenutku sve deluje beznadežno. Tokom razvoja i na putu ka vrhu nailaziće na mnogo prepreka i problema koje ne smeju da zaobilaze već hrabro da se sa njima suočavaju.

Biografija za ponos

Ime i prezime: Goran Jagar

Datum i mesto rođenja: 10. jun 1984, Virovitica

Klubovi: Veslački klub Galeb 1999-2005, Veslački kluba Partizan 2005-2015.

Najveći uspesi u karijeri

Zlatna medalja u dvojcu bez kormilara na Evropskom prvenstvu za seniore u Poznanju 2007.

Zlatna medalja u četvercu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Amsterdamu 2005.

Srebrna medalja u četvercu bez kormilara na Svetskom kupu na Bledu 2011.

Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara na Evropskom prvenstvu za seniore u Brestu 2009.

Srebrna medalja u dvojcu bez kormilara na Evropskom prvenstvu za seniore u Atini 2008.

Srebrna medalja u četvercu sa kormilarom sa Svetskom prvenstvu za seniore u Minhenu 2007.

Srebrna medalja u dvojcu sa kormilarom Svetskom prvenstvu za juniore u Trakaiju 2002.

Bronzana medalja u četvercu bez kormilara na Evropskom prvenstvu za seniore u Varezeu 2012.

Sedmo mesto u dvojcu bez kormilara na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.

Deseto mesto u četvercu bez kormilara na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.

Osam titula državnog prvaka