Igor Lucić, svetski juniorski prvak iz Briva u dvojcu bez kormilara 2009, te osvajač zlatnih odličja u četvercu sa kormilarom na svetskim prvenstvima za seniore do 23 godine u Amsterdamu 2011, odnosno Trakaiju 2012, od 1. jula ponovo i zvanično može da nastupa pod zastavom Srbije

Sajt Veslačkog kluba Partizan je objavio tekst o povratku Igora Lucića u srpko veslanje koji Vam prenosimo u celini: 

Igor Lucić je ponovo u srpskom veslačkom jatu. U sredu, 1. jula 2015, iz Svetske veslačke federacije (FISA) stigla je i zvanična potvrda da svetski juniorski prvak iz Briva u dvojcu bez kormilara 2009, te osvajač zlatnih odličja u četvercu sa kormilarom na svetskim prvenstvima za seniore do 23 godine u Amsterdamu 2011, odnosno Trakaiju 2012, može ubuduće da nastupa pod zastavom Srbije iako je na nedavnom Evropskom prvenstvu za seniore u Poznanju branio boje Azerbejdžana. Zahvaljujući velikom ugledu našeg veslanja u svetu Izvršni odbor FISA, najviša instanca ove organizacije, omogućio je mladom Luciću da opet nastupa za naš državni tim iako po njenim pravilima za promenu reprezentativnog dresa mora da prođe dve godine od poslednjeg nastupa za prethodnu zemlju.

– Pao mi je veliki kamen sa srca kada sam saznao za odluku FISA. Ona je produžila moju veslačku karijeru pošto sam se nosio mišlju da prekinem ako budem morao da pauziram dve godine. Veliku zahvalnost dugujem generalnom sekretaru Veslačkog saveza Srbije Nebojši Jevremoviću i članu Selektorske komisije Veslačkog saveza Srbije Nebojši Ilići koji su sve vreme aktivno bili uključeni u moj povratak u srpsko veslanje. Nadam se da ću im se odužiti tamo gde jedino i znam – u čamcu na regatnim stazama – istakao je vlasnik svetskog rekorda u četvercu sa kormilarom za mlađe seniore iz Amsterdama 2011. (6:03,01)

Lucić se potom vratio na 2012. kada je doneo odluku da prihvati poziv Azerbejdžana da vesla pod zastavom ove zemlje.

– Bio sam mlad, a gledajući i iz ove perspektive mislio sam da je u tom trenutku to bila jedina moja opcija. U sportskom smislu verovao sam tada da će me to dovesti do ostvarenja mog velikog sna, a to je osvajanje olimpijskog odličja. S druge strane, iskren da budem, jedan od faktora bio je i finansijski momenat. Azrebejdžanci su mi ponudili nešto o čemu nisam mogao ni da pomislim u Srbiji. Tu ponudu nisam mogao da odbijem i zbog specifične situacije u kojoj tada bio. Studirao sam u Americi, gde život mnogo košta, a majka sa svojom jednom platom u Srbiji nije mogla da mi značajno da mi finansijski pomogne – kaže Lucić i u jednom dahu nastavlja – U Azerbejdžanu sam upoznao mnogo dobrih ljudi koji će mi ostati prijatelji za ceo život. Svi su me gledali kao brata i maksimalno se trudili da se osećam kao kod kuće. Takođe, imao sam čast da radim sa vrsnim veslačima, između ostalog, sa jednim od najboljih skifista današnjice Aleksandrom Aleksandrovim. Gledajući sa mnogo strana ova moja epizoda u životu je bila izuzetno korisna. Međutim, vremenom sam počeo da shvatam da sam sve dalje od cilja zbog kojeg sam, prevashodno, doneo tako delikatnu odluku kao što je bila promena dresa državnog tima. Prve dve godine sam, zbog studija u Americi, samo dva meseca godišnje dolazio u Evropu na takmičenja. Pošto sam bio u američkom sistemu treninga nisam bio načisto kako će sve izgledati kada budem počeo sa intezivnim treninzima u Azerbejdžanu. To se desilo u januaru ove godine kada sam prvi kompletan trenažni proces odradio u ovoj zemlji. Trenirao sam u impozantnom kompleksu za sportove na vodi iz doba SSSR–a Mingičaviru, 350 kilometara udaljenim od Bakua, koji zaista ima vrhunske uslove za pripreme. Uprkos odličnom i obimnom radu počeo sam sve više da padam, kako na tehničkom tako i na mentalnom planu. Da uopšte ne ide kako bi trebalo postalo je očigledno na šampionatu u Poznanju gde sam sa Borisom Jotovim zauzeo poslednje mesto u dubl skulu.

Upravo posle ovog šampionata Lucić je doneo i definitivnu odluku da napusti Azerbejdžan i da se vrati u Srbiju. Na toj odluci veliku podršku je imao i od majke.

– Iako sam tri godine bio daleko od Srbije moram da istaknem da sam sve vreme bio u kontaktu sa mnogima, najviše sa mojim veslačkim ocem Aleksandrom Ivkovićem. I dok sam trenirao sa trenerima reprezentacije Azerbejdžana sa Brusom sam se redovno savetovao po svim veslačkim pitanjima. Sa njim sam u mom klubu Partizanu, koji smatram za drugu kuću, radio neprekidno celu jednu deceniju, tj. od svoje 12 godine. Ivković je svakako najzaslužniji za sve moje rezultate u mlađim kategorijama srpske reprezentacije. Kada sam mu saopštio kako se osećam i da razmišljam da dignem ruke od svega pozvao me je da dođem u Srbiju i da počnem treniram sa njegovim timom i da zajedno pokušamo da me vratimo u srpsko veslanje. U Srbiju sam stigao 2. juna i odmah se priključio pripremama, a uporedo sa ljudima iz našeg Saveza krenuo u akciju povratka statusa srpskog veslača – rekao je 24–godišnji Lucić i dodao – Dolazak kući mi je neverovatno prijao. Na treninzima sam imao veliku podršku svih veslača, a ta toplina i dobrodošlica su dodatno doprineli da na Paliću postignem neke zavidne rezultate u skifu, koji nikada nije bio moja jača disciplina. I sebe sam iznenadio nekim vremenima i očigledno je da je obnova rada sa Ivkovićem već počela da daje odlične rezultate, tim pre što sam protekle tri godine mnogo napredovao na fizičkom planu, a samo je trebalo neko da mi pogodi žicu. Presrećan sam zbog toga, a u dogovoru sa Ivkovićem bez ikakvog pritiska krećem u susret prvim izazovima.

Idealan razvoj situacije za Lucića bio bi da se polako ali sigurno vrati u željenu formu i da se tako nametne za državni tim.

– Budući da sam u poslednje vreme često prelazio iz rimena u skul došlo je do male povrede međurebarnog mišića i to je za sada jedini problem. Uprkos tome učestvovao sam na „Vojvodina Openu“, ovog vikenda na Paliću. U skifu sam osvojio srebro, dok, zbog pomenute povrede, nisam veslao u finalu dubl skula sa Šljukićem. Sve vreme biću u Ivkovićevom timu koji se, između ostalog, priprema za Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine u Plovdivu. Tamo će za sada sigurno učestvovati Andrija Šljukić u skifu i sparingovanje sa njim od ovog takmičenja biće idealan način za moj povratak u formu. Nakon ovog takmičenja u planu je da od seniora B i nas dvojice seniora A pokušamo da napravimo čamac koji bi bio kadar da na Svetskom prvenstvu za seniore u Ožibeleu juri olimpijsku „vizu“. Videćemo šta će od toga biti. Presrećan sam što sam se vratio, a svestan sam da krećem od nule, budući da su mnoge posade odavno formirane. U svakom slučaju i dalje verujem u sebe i svoj kvalitet. Siguran sam da neću biti jedan od onih koji su se izgubili na prelasku iz mlađih kategorija u seniore. Vratio sam se u srpsko veslanje jer sam postao svestan da samo ovde mogu do ispunjenja svog sna – olimpijskog odličja, a nema te prepreke koju nisam spreman da preskočim na tom putu – zaključuje diplomac Berklija Lucić od čijih ostvarenja treba izdvojiti i četvrto mesto u skifu na Svetskom prvenstvu za juniore u Lincu 2008.