Prethodnog vikenda održana je prva Beogradska daljinska regata na Savi, na stazi dugačkoj četiri kilometra, uz učešće osam srpskih i jednog kluba iz Bugarske. Veslačkom savezu Srbije su već stigle najave dolaska takmičara iz Belgije, Nemačke, Austrije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Grčke, Turske i Kipra na regatu 2024. godine

Beogradska daljinska regata 2023 (Foto: VK Danubius 1885)

Kilometri stvaraju šampione. Pre skoro sto godina, vodeći se pomenutim motom, tada čuveni veslački trener Stiv Ferbern, osmislio je daljinsku trku na Temzi u Londonu sa idejom na “natera” domaće takmičare da veslaju duge rute, što je po njemu bilo krucijalno u razvoju veslača, posebno u zimskom periodu. Od tada, oko 400 osmeraca se svake godine okupi da odmere snage na najdužoj engleskoj reci, a daljinske regate postaju popularne širom planete. Skoro vek kasnije, na brdovitom Balkanu, još jedan veslački trener rešio je da “zatalasa” jednu od dve reke na kojima leži njegov rodni grad. Nikola Stojić, naš proslavljeni veslač i strateg seniora Partizana, predložio je, a Veslački savez Srbije prihvatio, pa je prethodnog vikenda održana prva Beogradska daljinska regata na Savi, na stazi dugačkoj četiri kilometra, uz učešće osam srpskih i jednog kluba iz Bugarske. Veslački klub Partizan osvojio je pobednički pehar, ali su, pri veoma lošim vremenskim uslovima i visokom vodostaju, pobednici bili svi učesnici, a bilo ih je više od stotinu.

Čestitke Nikoli Stojiću za sjajnu ideju, crno-belima za trijumf, Savezu za organizaciju, ali rekli bismo da je najveći pobednik ove regate – srpsko veslanje.

- Ova vrsta takmičenja je nedostajala u domaćem kalendaru – odgovorio nam je Nikola Stojić na pitanje šta ga je motivisalo da predloži održavanje ovakve trke u Beogradu. - Prava daljinska regata u kojoj se startuje leteći i posade kreću na svakih 30 sekundi. Reka Sava je odlična za ovu vrstu takmičenja. Ideja mi je bila da cilj bude kod “Beograda na vodi”, kako bi se tamo napravio događaj za publiku. Vreme nas nije poslužilo, a vodostaj u porastu je još više odmogao, jer je previše granja i drveća plivalo glavnim tokom. Srećom, nije bilo štete na veslačkim čamcima.

Nikola Stojić je tokom veslačke karijere učestvovao na daljinskim regatama u Bostonu, Londonu, Filadelfiji,  Njuportu, pa najbolje može da proceni koliko je prva ovakva trka u Beogradu zadovoljila.

- Pripreme za ovu trku treba da krenu dosta ranije nego ove godine, a ovogodišnje pilot izdanje treba iskoristiti kao osnovu za narednu sezonu. Predložiću da sledeće godine termin bude 20. oktobar. Vremenske prilike trebalo bi da budu bolje, a ujedno trka može da se poveže sa praznikom u Beogradu.

Nikola Stojić (Foto: VSS)

Dobar glas daleko se čuje, pa je i pored kratkog roka za organizaciju Beogradske daljinske regate, učešće uzela i jedan ekipa iz inostranstva, CSKA iz Sofije, a Veslačkom savezu Srbije su već stigle najave dolaska takmičara iz Belgije, Nemačke, Austrije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Grčke i Turske naredne sezone, a Kiprani su već rezervisali svoje mesto na daljinskoj regati za 2024. godinu.

- Čuo sam da ima zainteresovanih iz više zemalja da dođu dogodine. To je sjajna vest. Takođe, ovo može da bude odlična promocija, koju treba iskoristiti za popularizaciju veslačkog sporta. Pored daljinskog programa, može da se napravi i sprint trka na 500 metara. To bi bilo veoma atraktivno za publiku – “pun” je novih ideja Nikola Stojić, trener seniora reprezentacije Srbije i Veslačkog kluba Partizan.

Dejan ARANITOVIĆ