Zrenjanin je bio mesto u kojem se, prema dostupnim zapisima, održala i prva trka ženskih posada u Evropi. Naše dame ne samo da su veslale u ovoj trci, nego su bile pobednice te istorijske trke
VK „Begej 1883“ proslavlja 140 godina postojanja. Povodom ovog jubileja u Zrenjaninu je održan nesvakidašnji događaj – 24 časa veslanja. Od subote, 2. septembra u devet časova, na delu Begeja koji prolazi kroz grad, veslalo se sve do nedelje u devet.
Na manifestaciji je učestvovalo 80 veslača, među kojima je bilo veterena koje je predvodio Milorad Stanulov, osvajač dve olimpijske medalje, ali i polaznika škole veslanja.
U obeležavanju manifestacije učestvovali su prijatelji VK „Begej 1883“, a veslalo se u svim diciplinama: skif, dubl, dvojac, četverac i osmerac.
U posadi na čijem se čelu nalazio legendarni Stanulov, okupili su se predstavnici generacije kluba koja je 70-tih i u prvoj polovini 80-godina ostvarivala najbolje rezultate u istroji.
- Mnogi od nas nisu seli u čamac duže od 20 godina, ali smo se rado odazvali pozivu da zajedno obeležimo klupski jubilej – kazao je tokom manifestacije Stanulov.
Dane Lužaić, predsednik VK „Begej 1883“ kaže da je manifestacija „24 časa veslanja“ deo obeležavanja jubileja, koji se slavi tokom cele godine.
- Rođendan je bio 15. aprila, ali smo odlučili da celu godinu posvetimo jubileju. Počeli smo sa organizovanjem državnog prvenstva na ergometrima, kao i prvenstva grada za naše školarce na ergometrima. Sada smo otvorili jedinstvenu manifestaciju „24 sati veslanja“, a 30. septembra ćemo na Peskari biti domaćini završnog kola Omladinske lige Srbije – kazao je Ležaić.
Najveću pažnju, manifestacija „24 časa veslanja“ izazvala je kod dece. Nekima od njih veslanje je bilo toliko zanimljivo da nisu želeli da idu kući, nego su spavali na strunjačama u hangaru.
Kako deci iz razloga njihove bezbednosti nije bilo dozvoljeno da veslaju noću, a da je prva „jutarnja“ trka bila zakazana za pet časova, veliki broj dece gurao se da među prvima sedne u čamac.
Tokom manifestacije, napravljen je „memorijalni skif“ na koji su se potpisali svi osvajači medalja i reprezentativci kluba. Skif će ubuduće stajati u prostorijama kluba, a „stavljanje“ potpisa na njega imaće svaki sledeći osvajač medalje i reprezentativac.
- Ideja nam je da sledeće godine VK „Begej 1883“ organizuje dobrotvornu manifestaciju. Plan je da pokrovitelji plaćaju svaki metar koji veslači pređu i da se tako skupljen novac uplati u dobrotvorne svrhe – otkriva Ležaić.
Počeci veslanja u gradu na Begeju vezani su za Jenea Ronaija i Edena Mihaloviča koji su bili na studijama u Bratislavi i koji su veslali za tamošnji veoma uspešan klub. Po okončanju studija, vratili su se u Zrenjanin, a Ronai je 1881. godine veslao u diciplini skif. Samo godinu kasnije Ronai i Mihalovič veslali su u dublu.
Povod za osnivanje kluba desio se početkom 1883. kada je veslački klub iz Đera raspisao poziv za osnivačku skupštinu Zemaljskog veslačkog i jedriličarskog saveza Ugarske. Da bi punopravno učestvovali na ovoj skupštini, Ronai Jene, Mihalovič Eden, Botka Bela, Večei Ištvan, Rajter Oskar, Keresteš Aladar, Farkaš Ivan i Lešćanski Janoš su 15. aprila 1883. godine u gradskoj Kasini osnovali Torontalski atletski klub.
Istog dana u gradskoj “Kasini” u Velikom Bečkereku (Zrenjanin) ljubitelji sporta osnovali su Veslački klub “Torontal”.
Klub je 1887. godine dobio značajno pojačanje. Iz Ciriha je došao Seleši Kalman, trofejni veslač, dvostruki prvak Švajcarske, dobitnik prestižnih priznanja. Dolazak Kalmana u klub je uticao na poboljšanje tehnike veslanja, na uvođenje jačih treninga i na bržu nabavku novih čamaca iz Engleske.
Na mestu stare daščare, klub je 1892. godine izgradio nov dom, tzv. „Regatu“, unikatni sportski objekat. Zgradom je dominirao veliki hangar za čamce, a pored kupatila i svlačionica za dame i gospodu imala je još i salu za klizače, gimnastičku dvoranu i stan za domara. Zgrada „Regate“ postala je društveni centar cele županije, gde se okupljala činovnička elita na čelu sa velikim županom Ronaijem.
Zrenjanin je bio mesto u kojem se, prema dostupnim zapisima, održala i prva trka ženskih posada u Evropi. Naše dame ne samo da su veslale u ovoj trci, nego su bile pobednice te istorijske trke.
Zapadna Evropa je tek dvadesetih godina 20. veka počela da organizuje prva takmičenja za veslačice i to u “lepom veslanju” na kojima je ocenjivana samo tehnika veslanja. Trkačka takmičenja za žene su organizovana mnogo posle toga, jer se prvobitno smatralo da takve trke nisu prikladne ženama.
Foto: portal Volim Zrenjanin