Velika je čast i zadovoljstvo bilo devojkama iz osmerca Veslačkog kluba „Beogradski univerzitet“ da u Splitu, na regati Sveti Duje, odmere snage sa posadama Kembridža, Oksforda, pa čak i sa korejskog i johanezburškog Univerziteta. Veslački savez Srbije podržao i omogućio odlazak u Hrvatsku

Velika je čast i zadovoljstvo bilo devojkama iz osmerca Veslačkog kluba  „Beogradski univerzitet“ da u Splitu, na regati Sveti Duje, odmere snage sa posadama Kembridža, Oksforda, pa čak i sa korejskog i johanezburškog Univerziteta. Dolazak bivših olimpijskih i veslačkih legendi iz Splita i sa engleskih univerziteta (koji su imali svoju trku), podiglo je ovu regatu na jedan nov i svečaniji nivo. Jasno je zato da je pojavljivanje “damskog osmerca” učinilo beogradski Univerzitet vidljivim u ovakvom ,,crème de la crème" društvu. To je prepoznao i Veslački savez Srbije, koji ih je podržao i omogućio odlazak u Split.

Naše dame, Ljubica Simić, Jelena Mihaljčić, Ana Raković, Marija Stanković, Lucia Maratović i Jadranka Popović sa kojima su se na regati takmičile i dve koleginice iz Splita, kažu da su fantastičan i uigran tim VK “Gusar” iz Splita, ali i ostali koji su bili zaduženi za organizaciju ove regate bili sjajni domaćini. Dodaju i da su Splićani pokazali kako se profesionalno vodi jedan ovakav događaj i da im je stoga bilo lako takmičiti se, a u isto vreme se osećati prijatno i rasterećeno.

- Za regatu u Splitu se spremalo nas sedam, ali nam se dogodio peh. Povredila nam se jedna veslačica, ali čak ni to nije moglo da iznenadi organizatore, pa su nam ,, uskočile" dve devojke iz “Gusara”. Iako smo zauzele sedmo mesto u konkurenciji isto toliko Univerziteta, pokazale smo da je moguće za mesec dana uveslati tim sastavljen od devojaka koje se međusobno razlikuju karakterno, ali i po veslačkom znanju i fizičkoj spremi – kaže jedna od članica osmerca Jadranka Popović sa Fakulteta veterinarske medicine.

Da je atmosfera u Splitu bila sjajna, potvrđuje i članica posade Ljubica Simić sa Medicinskog fakulteta.

- Bez obzira što je regata imala takmičarski karakter, upoznavanje novih ljudi, druženje i pozitivna energija je nešto što je bilo najizraženije. Zato joj se iz godine u godinu i vraćamo. Razmena kombinezona i zajedničko skakanje u vodu nakon trke, sad je već ritual. Što se same trke tiče, naša posada je relativno skoro oformljena, vremenski uslovi nam nisu baš išli na ruku, ali smo dale svoj maksimum. Uspele smo da se izborimo s vetrom i talasima i ostvarimo bolji razultat nego na treninzima, što je i bio cilj. Konkurencija je bila jaka, što nas dodatno motiviše da sledeće godine budemo još bolje – s osmehom na licu priča Ljubica Simić.

Za Jelenu Mihaljčić sa Farmaceutskog fakulteta, regata u Splitu bila je prva na kojoj je učestvovala. Za trku od 1.000 metara kaže da je bila naporna, ali da je ponosna na devojke i sebe što su je izveslale do kraja s obzirom na to da pripreme nisu trajale onoliko koliko je bilo potrebno. Devojke su veslale, naglašava Mihaljčić, u potpuno novim uslovima, na moru, uz talase.

-  Ono što je činjenica je da smo sve mnogo različite, ali mislim da je ono što nas drži na okupu pozitivna energija koju stvaramo na treninzima, druženjima, roštiljanjima, različitim kulturnim manifestacijama, sportskim događajima, žurkama. Svako daje svoj doprinos i funkcionišemo kao jedan veliki tim – kaže Mihaljčić.

Ova devojka je dokaz da se upornost isplati s obzirom na to da je članica tima VK “Beogradski univerzitet” postala posle samo nešto više od godinu dana bavljenja veslanjem. Čim je počela da trenira, kaže, shvatila je da je ovaj sport izuzetno težak i da zahteva mnogo snage i pažnje.

- Bila sam uporna u tome da ga savladam, čemu su mnogo doprineli i drugi članovi tima svojom podrškom. Naša ljubav prema ovom sportu, upornost i timski rad odveli su nas na ovo takmičenje – kaže ova studentkinja.

Jadranka Popović, Marija Stanković i Ljubica Simić su iskusne veslačice koje se ovim sportom bave godinama. Nedavno su im se pridružile Jelena Mihaljčić, Lucija Maratović i Ana Raković.

- Veslanje sam počela da treniram pre nešto manje od godinu dana. Iskreno, nisam imala ambicije da se takmičim, čak sam se donedavno i bojala da uđem u čamac. Međutim pozitivna energija u klubu mi je brzo promenila mišljenje. Na Jeleni, Luciji i meni je bio veliki zadatak - da se uveslamo u što kraćem roku i pripremimo se za takmičenje u Splitu. Ceo VK “Beogradski univerzitet” je kao porodica. Osim na treninzima koji se održavaju više puta nedeljno, često zajedno posećujemo pozorišta, organizujemo druženja i proslavljamo lične uspehe svakog člana ovog kluba – sa iskrom u očima govori Ana Raković sa Elektrotehničkog fakulteta.

Najduhovitija članica posade je Marija Stanković, svršeni student Fakulteta likovnih umetnosti. Za konkurenciju u Splitu kaže da je bila “nikakva” i da je posada VK “Beogradski univerzitet” bila najbolja. Na pitanje zašto je izabrala baš veslanje kao sport kojim želi da se bavi, Marija šaljivo odgovara:

- Takmičila bih se ja i u kajaku, ali se svaki put prevrnem.

Lucia Maratović, učenica Prve beogradske gimnazije, kaže da je veslanjem počela da se bavi jer joj je stariji brat bio veslač.

- Kada sam bila mala, brat me je uvek vodio na regate i trke, pa sam odmalena bila okružena veslanjem. Želela sam da krenem njegovim stopama. Imam veliku čast da veslam sa devojkama iz čamca. Takođe, čast mi je da me trenira Dušan Ulemek jer je on bio trener i mom bratu – govori Lucia.

Gotovo u glas, sve devojke preporučuju mladima da se bave sportom. Poručuju im da uživaju u veslanju, takmiče se i postižu što bolje rezultate. Ali, pre svega da se bore za prijateljstvo, druženje i dobru atmosferu.

Fotografije: VK "Beogradski univerzitet"