Selektor juniora i član selektorske komisije Dejan Guslov priča o proteklih 15 godina u kojima je srpsko veslanje osvojilo čak 57 svetskih i evropskih odličja. Medalje kao plod sistema koji je godinama strpljivo građen. Jedan od glavnih ciljeva otići na Olimpiske igre 2016. sa četiri posade

Veslanje je od sredine devedesetih do danas evoluiralo u srpskog sporskog giganta. Iako se krenulo gotovo od nule, stručnost, entuzijazam, ogroman rad i posvećenost jedne male, ali odabrane, grupe ljudi vinuli su ovaj sport do neslućenih visina pozicioniravši ga u sam vrh liste naših najuspešnijih sportova. “Govor” brojki najbolji je dokaz izvanrednog dostignuća. Počev od 1998, pa zaključno sa 2013, veslanje je izlilo čak 57 svetskih i evropskih medalja, od toga 39 u konkurenciji seniora i mlađih seniora, a 18 u konkurenciji juniora. Onih najjsjajnijih bilo je 15. Rezultati za ponos, pogotovo što u nemilosrdnoj veslačkoj areni umnogome nadmašuju ostvarenja zemalja sa sličnim brojem stanovnika našoj.

Čovek jeste glavni faktor za sve što se događa, kako u sportu tako i u svim ostalim segementima života. U slučaju veslanja iza velikih uspeha stoji čitav tim. Okupljen devedesetih godina od početka je disao kao jedan, složno rušivši sve barijere pred sobom. Jedna od važnih karika u toj ekipi svakako je i Dejan Guslov. Dugogodišnji selektor juniora, te član selektorske komisije, dao je nemerljiv doprinos pomenutim rezultatima a u intervjuu govori o sjajnih 15 godina srpskog veslanja.

Srpsko veslanje je u poslednjih 15 godina osvojilo 57 svetskih i evropskih medalja. Kako objašnjavate taj izvanredan podatak i šta je bio glavni recept za tako velike uspehe?

Pre 15-tak godina došlo je do smene generacija u stručnom timu reprezentacije. Za trenere nacionalnih selekcija postavljeni su mlađi stručnjaci koji su kipeli od snage i entuzijazma. Od samog početka smo veoma ambiciozno ušli u čitav posao znajući da samo sa rudarskim radom možemo do visokih ciljeva koje smo ispred sebe postavili. Pošto se u to vreme nisu održavala evropska prvenstva kao merilo uspeha smo postavili medalje na svetskim šampionatima. Za mnoge je to bilo preambiciozno ali nismo odstupali. U isto vreme bili smo svesni da vrhunski rezultat može jedino da proistekne iz sistema koji u tom trenutku gotovo da nije postojao. Mi smo počeli da ga stvaramo i unapređujemo koristeći se iskustvima, u tom trenutku, regionalnih veslačkih lidera –Slovenaca i Rumuna, ali i zemalja koje su dominirale svetskom scenom Nemačkom, SAD i Australijom. Sve ono najbolje smo prikupljali, testirali i prilagođavali našim uslovima stvorivši na kraju naš prepoznatljivi sistem rada koji je iznediro mnogo vrhunskih veslača. Naravno, vremenom, odlični rezultati na međunarodnoj sceni iz dana u dan su podizali nivo čitave organizacije. Uslovi za bavljenje veslanjem u našoj zemlji su postajali sve bolji i bolji i danas su nivou koji nismo mogli ni da zamislimo da ćemo imati kada smo krenuli u ovaj svojevrstan projekat. Iako je i pre 1998. bilo sporadičnih uspeha na međunarodnoj sceni posle toga oni su bili plod sistema koji je dugo građen i na kraju izgrađen. Skor medalja je najbolji dokaz da smo uradili pravi posao i da smo postavili snažan temelj za budućnost srpskog veslanja.

Važan ste deo tima koji je iznedrio pomenute uspehe u poslednjih 15-tak godina. Posle Nebojše Ilića, koji je kao trener u periodu od 1998. do 2013. osvojio 21 medalju, Vi ste sa 13 odličja na drugom mestu liste naših najspešnijih stručnjaka. Koji uspesi za Vas lično imaju najveću težinu?

Svaka medalja je sama po sebi posebna i ima neku svoju priču. Ipak, tri momenta dala su pečat mojoj dosadašnjoj trenerskoj karijeri. To su prvo seniorsko evropsko odličje do kojeg sam došao 2009. kada je četverac za lake veslače u sastavu Nemanja Nešić, Miloš Stanojević, Nenad Babović i Miloš Tomić osvojio bronzu u Poznanju, zatim svetsko juniorsko srebro koje su 1996. osvojili u Glazgovu Boban Ranković i Miloš Vujanić u dubl skulu, kao i trijumf lakog četverca Veljko Urošević, Nenad Babović, Goran Nedeljković, Miloš Tomić 2004. na olimpijskoj kvalifikacionoj regati u Lucernu kojom se plasirao na Igre u Atini 2004, gde je kasnije osvojio sedmo mesto pobedom u B finalu.

U protekloj sezoni juniori, čiji ste Vi selektor, postigli su istorijski rezultat osvajanjem tri evropske i dve svetske medalje. Tako su se na najbolji način oprostili od konkurencije juniora u kojoj su 2013. poslednji put nastupili. Šta od ove sjajne generacije (veslači rođeni 1995) možemo da očekujemo u novoj sezoni u kojoj prvi put nastupiti kao seniori?

Savez je u proteklom preiodu veliku pažnju posvećivao podmlatku, ništa manje nego što je slučaj sa seniorskim selekcijama. Kao rezultat takvog odnosa i strategije jeste i istorijski rezultat juniora na međunarodnoj sceni ove godine. Iako su odličja manjih čamaca kao što su evropsko srebro dubl skula Andrija Šljukić, Bojan Došljak, evropska bronza dvojca bez kormilara Igor Lončarević, Aleksandar Beđik te svetsko srebro Šljukića u skifu izvanredni rezultati ono što odvaja ovu sezonu od prethodnih jeste činjenica da smo prvi put u istoriji uspeli da napravimo vrhunski osmerac. Evropsko zlato i svetska bronza ovog čamca zaista imaju ogromnu težinu i to iz mnogo razloga. Posade osmeraca su privilegija zemalja sa višestruko većom bazom od naše – kao što su Australija, Velika Britanija i Nemačka, koja recimo ima oko 400 registovanih klubova koliko je kod nas ukupno seniorskih takmičara. Iz relativno male baze uspeli smo da stvorimo vrhunski osmerac koga su činili veslači iz šest klubova što je dokaz odličnog rada na nivou klubova. Sve u svemu generacija 1995. je rezultatima u 2013. dokazala da je supertalentovana, a mnogo bitnije od toga jeste činjenica da je čini za veliki broj veslača čiji potencijal seže do samih vrhova. Na nama je da joj i dalje obezbeđujemo najbolje uslove za razvoj pogotovo u ovom, možda i ključnom periodu, na prelazu iz juniora u seniore. Koliko će dogurati u karijerama zavisi i od njih samih. I dalje moraju da budu maksimalno motivisani za ogroman rad. Neki od njih će sigurno otići na studiranje u Ameriku i tamo će nastaviti da treniraju, neki će ostati ovde. U svakom slučaju svi oni su trenutno u specijalnom režimu priprema koje će, uz takmičenja na početku sezone, biti podređene učešću na Svetskom prvenstvu za mlađe seniore. Naravno, to nije zakovano. Ostavili smo im otvorenu mogućnost da se neki od njih već sada nametnu za sastav A tima.

U 2014. će biti dve decenije od osvajanja poslednje olimpijske medalje kada su Mile Stanulov (Begej) i Zoran Pančić (Danubius 1885) u dubl skulu osvojili bronzano odličje na Igrama u Los Anđelesu 1984. Da li možemo da očekujemo da se na Igrama u Riju 2016. srpsko veslanje ponovo domogne olimpijskog postolja? 

Olimpijske igre jesu najjače i najsprestižnije sportsko svetsko takmičenje i sve zemlje, pa i kada je veslanje u pitanju, sve podređuju uspehu na ovom događaju. Koliko je teško doći do olimpijskog odličja najbolje oslikava podatak da ceo srpski sport osvoji od dve do tri medalje. Mi smo nekoliko puta bili blizu ali je, ipak, odličje izostalo. Ono čemu težimo jeste da se na Igre u Riju 2014. plasiraju četiri posade. Ako uspemo u tome i verovatnoća da ćemo stići do postolja će se umnogome povećati. Mislim da imamo kvalitetne veslače koji mogu da odgovore tom izazovu. Siguran sam da će među posadama koje imaju šanse da se nađu na Igrama biti i dubl skul Marko Marjanović, Aleksandar Filipović kojoj sam ja neposredni trener. Sjajno su otvorili proteklu sezonu, ali mislim da su se opustili, pre svega zbog neiskustva, što ih je koštalo boljeg plasmana na Evropskom prvenstvu u Sevilji. Nakon toga su uspeli da se podignu što je svojstveno samo kvalitetnim čamcima. Na Svetskom prvenstvu u Čungjuu su bili na visini zadatka. Trijumfovali su u malom finalu iako sam siguran da su imali kvalitet da se nađu u A finalu. Mislim da ih je nedostatak iskustva u polufinalu koštao osvajanja jednog od tri prva mesta koja su vodila među šest najboljih. Njih dvojica odlično funkcionišu i sposobni su da izveslaju vrhunski rezultat. I atmosfera u čamcu je na najvišem niovu i verujem da u 2014. neće ponoviti neke greške iz 2013. i da će dodatno dići nivo svog veslanja. U tom slučaju rezultati će biti zagarantovani.

TRENERI OSVAJAČI MEDALJA U SPRSKOM VESLANJU U PERIODU OD 1998. DO 2013.

Napomena: Aleksandar Ivković, Lazo Pivač, Aleksandar Smiljanić, Srđan Jovanović i Tomislav Zvekanović učestvovali su u jednogodišnjem trenažnom procesu veslača juniorskog osmerca, osvajača evropskog zlata u Minsku i svetske bronze u Trakaiju 2013.

STRUKTURA MEDALJA OSVOJENIH OD 1998. DO 2003.