Osnivačkoj sednici prisustvovao je veliki broj istaknutih sportskih ličnosti, kako bivših sportista, tako i stručnih lica iz oblasti nauke o sportu i medicine sporta. U sastav Saveta za sport je ušlo 35 članova, među kojima je i Miljan Popović, predsednik Veslačkog saveza Srbije

Foto: Ministarstvo sporta

Novi ministar, nove ideje. Domaći sport od srede je bogatiji za Savet za sport Republike Srbije. Osnivačka sednica održana je u Palati Srbija, u svečanoj sali „Beograd“, a jednoglasnom odlukom svih 35 članova novog sportskog tela za predsednika Saveta izabran je Zoran Gajić, ministar sporta u Vladi Republike Srbije.

Osnivačkoj sednici Saveta za sport Republike Srbije prisustvovao je veliki broj istaknutih sportskih ličnosti, kako bivših sportista, tako i stručnih lica iz oblasti nauke o sportu i medicine sporta. U sastav Saveta za sport koji će imati svoje pododbore i stručni savet je ušlo 35 članova, među kojima je i Miljan Popović, predsednik Veslačkog saveza Srbije.

Nacionalni Savet za sport će predlagati i pratiti implementaciju mera za razvoj srpskog sporta, koordinisati i uspostvaljati komunikaciju između svih uključenih strana u cilju nastavka pozicioniranja na međunarodnoj takmičarskoj sceni, pomagaće u identifikovanju i razvoju strateških prioriteta i pružati pomoć pri tumačenju relevantnih propisa, radiće na unapređenju učenja u specijalizovanim oblastima razvoja sporta, uključujući menadžment; sprovodi specijalizovane kurseve profesionalnog trenera i istraživanja na različitim nivoima sporta.

Ministar Zoran Gajić je u svom obraćanju istakao sve ono o čemu je nedavno bilo reči na radnim sastancima sa predstavnicima svih granskih sportskih saveza Republike Srbije, čime je u veoma kratkom roku pokazao da će pod njegovim vođstvom Ministarstvo sporta imati mnogo više sluha za najvažnije probleme koje ima domaći sport.

- Veoma sam srećan zbog formiranja Saveta za sport jer ćemo tretirati sport kao jednu veliku integralnu celinu – nije krio zadovoljstvo ministar Zoran Gajić. - Iskreni da budemo do sada smo svi mi koji se bavimo organizacijom u sportu uglavnom gledali finansijski momenat i nešto malo pravne regulative i infrastrukture. Infrastruktura je bila u fokusu nekog našeg razmišljanja, finansije, tekući program. Međutim, ako govorimo o sportistima, rekvizitima, metodici treninga, kvalitetu trenažnog procesa koji predstavlja ličnost trenera, usavršavanje, edukacija i sve to što se naziva metodologija sportskog treninga nekako je bilo skrajnuto, ne u drugi, nego u 22. plan. Hoćemo da autoritetom svih članova Sportskog saveta, njihovom sportskom istorijom, uspesima, njihovom motivacijom da pomognu srpskom sportu, a verujte niko nije odabran da bude ovde pro forme. Uspeli smo da se dogovorimo sa svim tim ljudima da zaista budu aktivni, članstvo je počasno, nema nikakvih prinadležnosti, osim duhovnih, stvaralačkih, tako da očekujemo mnogo novih ideja, osnovne pravce znamo. Pre svega metodologija treninga, infrastrukturni i zdravstveni problemi, imaćemo još nekoliko radnih grupa koje će moći duboko da uđu u problematiku onih stvari koje su relevantne za kompletnu piramidu našeg sporta, a ona se sastoji od fizičkog vaspitanja mlađih kategorija, masovnosti koja treba da da vrhunski kvalitet, a kasnije i zrelom dobu obezbedi rekreaciju ili zdavstveno bavljenje fizičkim vežbanjem. Srećan sam jer je ekipa u Savetu za sport takva da sam apsoluno siguran da će biti aktivna, proaktivna, davati inicijative i da ćemo u svakom slučaju podići naš sistem sporta, ne samo u finansijskom i infrastrukturnom planu, nego i što se tiče znanja i umeća, pre svega struke. Bez nauke, bez novih znanja edukacije novih ljudi, ulaganja u ljude, pre svega u stručnost trenera mi nećemo ništa da uradimo. Svi mi sportski ljudi imamo jedan način razmišljanja da bez obzira na rezultate koje imamo, koji nisu mali, da uvek gledamo šta možemo bolje da uradimo. Mi poslednjih deset godina imamo dobru situaciju, pruženu ruku od rukovodstva države i da možemo u sportu da uradimo sve ako imamo dobre ideje i znamo šta hoćemo. Ovde se niko ne plaši odgovornosti i da stane iza ideja koje će predlagati svim ostalim članovim srpske sportske porodice i davati smernice za dalji razvoj, za početak do kraja olimpijskog ciklusa 2024. Nacionalni savet mora u fundamentalnom smislu da rukovodi srpskim sportom, mislim na razvoj struke, preko nauke i naučno istraživačkog rada, koji smo nekad imali jako dobro, sad je malo druga situacija, da unapredimo zakon, da napravimo Strategiju razvoja 2022-2032. Moramo da se izborimo za autoritet trenera, moramo da vratimo Nacionalno priznanje za trenera.

Foto: Ministarstvo sporta

Prisutnima se obratio i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković.

- Ministar Gajić, profesor Koprivica i ja smo na ideju osnivanja Saveta za sport došli pre tri, četiri godine – otkrio je Maljković. - Po zakonu to treba da drži Ministarstvo i naravno sa velim zadovoljstvom svi ćemo pomoći. Rekao sam da toliko stvari treba da se uradi, najpre, ako Srbija želi da bude ozbiljna država onda ne može u Skupštini da ima pododbor za sport, to onda znači da sport nije važan. Potreban nam je Odbor za sport. Imamo nerešena pitanja kad su nastavnici fiskulture i profesori u pitanju, potpuno su u zapećku, ja sam lično više učio od njih nego od matematičara, lingvističara, istoričara itd. Naučili su me u životu, da ustanem posle udarca, jačam telo i duh i to me služi. Imamo veliku rezervu isto tako, u izdavačkoj delatnosti, ako neke zemlje u susedstvu mogu da izdaju ozbiljne sportske knjige, možemo i mi. U svakom sektoru kad je sport u pitanju zreli smo za doradu, promenu i modernizaciju.

D. A.