Zastava se desetak minuta kasnije našla na pobedničkom postolju, a Nemanja i Mihajlo ogrunuti njome ponosno su otpevali „Bože pravde“, drugi put za samo par meseci. Evropski prvaci postali su i svetski šampioni.

Dodela medalje u Varezeu (Foto: privatna arhiva)

Naporan rad, odricanje, upornost, posvećenost, želja, ljubav. Samo još jedno deli one koji sanjaju od onih koji su uspeli – vera. Zato su tu gde jesu, na krovu Evrope, na vrhu planete. Mihajlo Dedić i Nemanja Luledžija su u nedelju, samo dva meseca posle zlata na šampionatu Starog kontinenta, osvojili svetsku krunu u italijanskom Varezeu, čime su upisani u istoriju srpskog juniorskog veslanja kao najuspešniji. Dvojac bez kormilara, ali dvojac sa ogromnom verom, o kojoj najbolje svedoče reči njegovog „dirigenta“ pokraj staze, trenera posade iz Veslačkog kluba Partizan, Gorana Todorovića.

- Vera? Najbolje je da vam ispričam šta se dogodilo uoči finala – pogodio je pravo u metu Goran Todorović anegdotom sa takmičenja. – Trka samo što nije počela, kad vidim Mihajla da prilazi jednom od naših rezervnih veslača i nešto mu govori. Nije mi jasno, moram da proverim o čemu je reč. Prilazim ovom drugom i saznajem šta da mu je Mihajlo samo kratko poručio: „Pripremi mi zastavu!“

Zastava se desetak minuta kasnije našla na pobedničkom postolju, a Nemanja i Mihajlo ogrnuti njome ponosno su otpevali „Bože pravde“, drugi put za samo par meseci. Evropski prvaci postali su i svetski šampioni.

- Fantastičan osećaj. Uostalom, toliko vremena provodimo zajedno, kao prava porodica. Svesni smo bili njihovih individualnih sposobnosti, baratali samo činjenicama, brojkama sa treninga. Čvrsto smo verovali u uspeh.

Uverio je i nas Goran Todorović da problema sa verom nije bilo, a ostalih?

- Bilo je zdravstvenih problema na početku godine, zbog kojih smo kasnili sa početkom priprema pred Evropsko prvenstvo, ali to je sada daleko iza nas. Na Svetskom prvenstvu su sastavi bili drastično jači, 80 odsto najuspešnijih sa Evropskog šampionata sada nije ušlo u finale. Naš prvi cilj je bio plasman u finale, a ostvarili smo ga u trci u kojoj nije baš sve ispoštovano taktički, otud treće mesto u polufinalu. Ali smo znali da ko god da nam je na sekundu razlike u poslednjih 500 metara – gotov je! Tako je i bilo u finalu, što je pravi pokazatelj dominacije Mihajla i Nemanje – objasnio je Todorović.

Uz sve pomenuto na početku teksta, naš zlatni dvojac je sve vreme imao podršku Veslačkog saveza Srbije, matičnog Veslačkog kluba „Partizan“, ali i proslavljenih veslača Nikole Stojića i Đorđa Višackog koji su svojevremno, u aktivnoj veslačkoj karijeri osvajali medalje u istoj disciplini. 

- Podrška starih veslača je Nemanji i Mihajlu mnogo značila, pa ne čudi što su se ponašali kao seniori. Ogrešio bih se da u ovom trenutku ne pomenem i drugu posadu koju treniram, a to je osmerac. Deveto mesto na svetu, pobedili su Ukrajinu koja je bila druga na Evropskom prvenstvu, a čak petorica momaka pre ovoga nikada nisu imala međunarodno takmičenje – istakao je za kraj Goran Todorović.

Da su Nemanja Luledžija i Mihajlo Dedić sazdani od „šampionskog materijala“, siguran je i Aleksandar Ivković, selektor juniorske reprezentacije Srbije.

- Naravno da su verovali da mogu do zlata. Da nisu, ne bismo ni došli ovde – prezadovoljan je bio selektor juniora u nedelju uveče, kada je sa delom ekipe već bio na putu ka Srbiji. – Skoro 30 godina bavim se trenerskim poslom i tvrdim da je finale dvojca bez kormilara jedna od najbržih trka koju sam video. Tolika koncentracija kvaliteta na jednom mestu, 10-12 posada koje ravnopravno konkurišu za medalje, to je jedan viši nivo veslanja – rekao je Ivković.

Najbolji juniorski rezultat u istoriji srpskog veslanja bacio je u drugi plan ostale reprezentativce, ali selektor to ne dozvoljava.

- Svaka čast Nemanji i Mihajlu, a moram da istaknem i rad njihovog mladog, ali zlatnog trenera, Gorana Todorovića. Priželjkivali smo još jedno finale, u dubl skulu, ali bilo je tu nekih zdravstvenih problema, pa je u poslednjem momentu u tu posadu ušao Sergej Čipak, naš najmlađi reprezentativac pred kojim je, nadam se, uspešna međunarodna veslačka karijera. Konkurencija je i u ovoj disciplini bila strašna. U B finalu smo bili iza Francuske, druge sa Evropskog prvenstva, a ispred Poljaka, trećeplasiranih na šampionatu Evrope. Tu moram da pohvalim i rad još jednog trenera, Stevana Stojanovića. Deveti na svetu je i Vuk Mudrinić u skifu, a njega, kao ni dvojicu veslača četverca bez kormilara, nisu zaobišli problemi sa povredama. Za kraj, posada osmerca je završila deveta na svetu, a u njoj su čak sedmorica veslača koji su prva godina juniora – sa ponosom je selektor Aleksandar Ivković pomenuo sve reprezentativne posade.

Upravo tako. Juniori, Nemanja i Mihajlo, vi ste ponos Srbije!

Dvojac u finalnoj trci (Foto: privatna arhiva) 

******************************************

REZULTATI SRPSKIH JUNIORA NA SVETSKOM PRVENSTVU
Pored zlata četiri B finala

Dvojac bez kormilara (JM2-) – 1. mesto u finalu, 6:29.64 (zlatna medalja)
(Mihajlo Dedić, Nemanja Luledžija)
Dubl skul (JM2x) – 3. mesto u B finalu, 6:29.89 (9. mesto na svetu)
(Matija Rajković, Sergej Čipak)
Skif (JM1x) – 3. mesto u B finalu, 7:11.26 (9. mesto na svetu)
(Vuk Mudrinić)
Četverac bez kormilara (JM4-) – 6. mesto u B finalu, 6:12.32 (12. mesto na svetu)
(Filip Milanović, Zoran Bosnić, Predrag Cvetković, Viktor Popović)
Osmerac (JM8+) – 3. mesto u B finalu, 5:48.86 (9. mesto na svetu)
(Marko Dojčinović, Veljko Kmekić, Luka Višacki, Uroš Bogdanov, Luka Lončar, Danilo Đokić, Strahinja Pavišić, Mateja Mitrović, kormilar Andrej Kovačević)

******************************************

Dejan ARANITOVIĆ