Čitavog meseca koji je za nama, Jovana Arsić je privlačila pažnju medija koji su se prosto takmičili ko će pre da je pozove u goste posle ispunjavanja norme za Olimpijske igre u Tokiju. Takođe, bilo je i onih koji su dolazili u klub za koji Jovana vesla, Crvenu zvezdu, baš kao što je to uradila i ekipa dnevnog lista i portala Objektiv.
Jovana Arsić (levo) - Foto: Arhiva VSS/Anđela Nišević
Tako je neposredno pred odlazak u Zagreb na I Svetski kup, Jovana bila domaćin na Adi Ciganliji, a mi vam prenosimo tekst koji je za vaskršnji broj objavljen u Objektivu.
"Naša najbolja veslačica, Jovana Arsić (28), početkom aprila ispunila je olimpijsku normu za Tokio na Evropskim olimpijskim kvalifikacijama u italijanskom Varezeu i tako, do ovog Vaskrsa, ostala poslednja takmičarka Srbije u timu za Japan, koji zasad broji 65 sportista. Pa kad je već tako, a došao je i Vaskrs, ima li boljeg rivala za odmeravanje snage u kucanju jajima, od šampionke koja je u formi?
Na početku, jedno jaje za Jovanu, jedno za moju novinarsku malenkost. Napred!
Kuc, bam!
- Čekaj, Jovana, da se pripremim! - zakukah na sav glas...
Kuc, bam!
- Ej, odvali mi i drugu stranu, stani... Pa nije pošteno Jovana, ti treniraš... - utučeno sam zaključio da je sve gotovo.
Ali, kraj okršaja označio je i početak razgovora o prazniku koji Jovana opet neće dočekati u krugu porodice - reprezentacija Srbije je na I Svetskom kupu u Zagrebu baš u vreme Vaskrsa i to je slučaj od 2017, kada je prešla iz Veslačkog kluba Zreneks u Crvenu zvezdu.
- Prelazak iz Zrenjanina u Beograd nije bio strašan, jer sam bila samostalna i ranije. Navikla sam, ali i moja porodica, da nisam kod kuće za praznike. Odrasla sam uz majku i tri brata i uglavnom je ona farbala jaja sa Vaskrs, a pretežno su joj moja braća više pomagala... Više su u kuhinju oni voleli da se umešaju nego ja - priznaje Jovana uz osmeh, osmeh iz kojeg isijava ljubav prema porodici koja nije kraj nje.
Jovana Arsić (Foto: Arhiva VSS/Anđela Nišević)
Zrenjanin je za našu olimpijku bio i mesto odrastanja, teških treninga, ali i mesto prvih provoda, jer je ona uspela da pomiri borbe u najtežoj veslačkoj disciplini i druženje s prijateljima.
- Ništa nisam propustila kad je život van čamca u pitanju. Ušla sam u seniorsku reprezentaciju sa 23 godine... Ali pet godina pre toga, ja sam više trenirala sama za sebe, veslala sam bez trenera u Zrenjaninu. Tada sam izlazila, ništa nisam propustila, moj brat je držao diskoteku... Pa i dan danas kad hoću da izađem, ja odlučim, i to je to - sledeći dan ne treniram, nemam ja šta sebe da mučim. Ako posle hoćeš da ustaneš rano, imaćeš posledice, može samo gore da ti bude.
Ali, očito je da se dobro treniralo svih ovih godina, jer je u Varezeu ispunjena olimpijska norma.
- Vareze je za mene srećna staza, jer sam 2014. godine ušla u finale Svetskog prvenstva za mlađe seniore, i to je bio korak ka ulasku u seniorsku reprezentaciju. Sada, 2021. godine, sam izborila olimpijsku normu na istoj stazi - sa neskrivenim zadovoljstvom kaže Jovana.
Put do olimpijske norme je bio trnovit, ali je i pored svih prepreka naša najbolja veslačica ostala istrajna.
- Evo, ja sam sad prvi put posle 16 godina bavljenja veslanjem - prvi put - dobila svoj čamac i svoja vesla. Prvi put sam dobila osnovni rekvizit za bavljenje ovim sportom. To je kao da u fudbalu ne dobijete svoje kopačke i svoju loptu da trenirate ili da se takmičite... Do velikih promena je došlo i 2019. godine, kada je Veslački savez Srbije angažovao čuvenog italijanskog stručnjaka Đovanija Postiljonea, pa su plan i program rada postali mnogo teži, a kod mene je došlo do promene u tehnici veslanja, pa i ponašanju - kaže Jovana.
Jovana Arsić (Foto: Arhiva VSS/Anđela Nišević)
Posle svega, osvojena je olimpijska norma, i jedan radni i životni ciklus su zaokruženi. A s obzirom na to koliko si ostvarena osoba, s jedne strane uspešna sportistkinja, s druge strane lepa devojka, imaju li muškarci hrabrosti da ti priđu?
- Pa prilaze mi... mislim, sad mi niko ne prilazi jer nemamo mogućnosti, nigde niko ne može da ide - kroz osmeh kaže Jovana, aludirajući na situaciju sa koronavirusom. - Ali, bez obzira na nivo angažovanja koji podrazumeva bavljenje vrhunskim sportom, nije teško biti u vezi ako te neko razume. To nije teško ispratiti ako je neko uz tebe. I kad si u vezi, treba nekako malo više biti fokusiran na sebe... ne moraš da budeš da fokusiran samo na osobu - znači morate zajedno da gradite nešto i da idete napred zajedno, ali i da čovek misli na sebe... Sada nisam u vezi, ali ko zna, možda ću nekog da upoznam na Olimpijskim igrama - zagonetno se smeši naša veslačka princeza.
Šalu na stranu, ako je nešto prilika za dokazivanje, to je najveće sportsko takmičenje na planeti. Iako pandemija koronavirusa ne jenjava, pa su japanske vlasti već zabranile prisustvo stranim navijačima na Igrama, a potom i dolazak funkcionerima nacionalih olimpijskih komiteta, svi veruju da će najbolji sportisti današnjice ipak imati mogućnost da odmere snage od 23. jula do 8. avgusta ove godine.
- Ne idem u Tokio da bih videla Olimpijske igre. Idem sa ciljem da se borim za najbolje moguće, za medalju. Potrudiću se koliko god mogu da se približim tome i da to ostvarim, meni je to želja. To što sam ispunila olimpijsku normu meni ne znači mnogo, hoću da dam sve od sebe da se borim za olimpijsku medalju - zaključuje Jovana Arsić.
Borba za odličje na bilo kojim olimpijskim igrama ne samo da je cilj, nego je i imperativ. I to sportisti razumeju bolje od nas... S tim u vezi, ali i uz činjenicu da je Arsićeva jedina veslačka dama koja će nas predstavljati u Tokiju - Srbi, nemojmo da nam neko "otme" Jovanu u Japanu - em da nam odvede lepu devojku, em da ostanemo bez vrhunske sportistikinje. Dakle, vesla u ruke, odmeravanje snage na vodi, pa najbolji, neka istakne kandidaturu za princa".