Basic HTML Version
Što se rezultata tiče verujem da Srbija ima makar jednu posadu koja bi mogla da se umeša u
borbu za medalju. Selektor je već najavio na početku priprema da traži ekipu koja će biti kadra i
za postolje. Za sada imamo dve "vize" a da li će ta najkvalitetnija posada biti dvojac bez
kormilara ili teški četverac ostaje da se vidi. Realno trenutno nemamo kvalitet da pucamo na
medalje u obe discipline. Lično mislim da najbolji mogući četverac u ovom trenutku ima
izgledniju priliku da se umeša u borbu za medalju u odnosu na najbolji mogući dvojac bez
kormilara. Naime, u dvojcu je nenormalna jaka konkurencija. Kako sada stvari stoje Novi Zeland
i Velika Britanija imaju posade koje samo čudom mogu da ostanu bez prva dva mesta. Svi ostali
su prema svemu prikazanom daleko iza njih. Pored ova dva čamca tu su i briljantne posade
Grčke, Italije ali i Kanade, koja je bila ove godine tek peta na Bledu, ali koja je u Pekingu bila
druga. Veslači iz ovog čamca su napravili dve godine pauzu i to je jedini razlog što ove godine
nisu bili na njihovom nivou ali nema sumnje da će do Londona postati ponovo veliki kandidati za
medalju. Za razliku od dvojca u teškom četvercu je situacija znatno lakša. Naš četverac je ove
sezone veslao blizu svih ostalih posada. U ovoj disciplini osim Velike Britanije koja je dominirala
ove godine svi ostali čamci su tu negde tako da smatram da imamo veće šanse. U svakom
slučaju za sada je rano govoriti.
Kada krene sezona videćemo u kakvoj ćemo formi biti svi ponaosob. Na Svetskom kupu u
Beogradu u maju mislim da će se rešiti dilema koja će to ekipa biti naša najbolja ekipa u
Londonu i koja će tamo pokušati da se prvo plasira u finale, a potom i da napadne medalju.
Nadam se da ću ja biti član te najbolje ekipe, bilo da je to dvojac bilo da je to četverac.
U 25-godišnoj karijeri si osvojio pregršt medalja. Koju bi posebno izdvojio?
- Ubedljivo najsrećniji sam bio kada sam sa Višackim na Svetskom prvenstvu u Kelnu 1998.
osvojio bronzu u dvojcu. To je bio prvi put da sam veslao u finalu seniorskog planetarnog
šampionata u nekoj olimpijskoj discipline i da sam osvojio medalju i to u jednoj nezaboravnoj
trci. U zadnjih 1.000 metara smo ušli kao četvrti a Višacki je stalno ponavljao "Tu su nam
Amerikanci, zapnimo". Nismo se predavali, napadali smo ih gotovo ceo kilometar i u bukvalno
poslednjom zaveslaju smo ih i pretekli. Sa tri stotinke prednosti smo prošli kroz cilj ispred SAD.
Sećam se svog osećaja kada smo izašli da primimo medalju. Blistao sam kao da smo postali
svetski prvaci. Iako sam posle toga ostvarivao bolje rezultate ta medalja mi je ipak najdraža.
Nasuprot ovom uspehu srebro na Svetskom prvenstvu u Lucernu 2001. smatram svojim
najvećim razočarenjem. Iako smo Višacki i ja postali svetski viceprvaci izgubili smo zlato u
poslednjim metrima iako smo od početka vodili.
U veslanju si 25 godina. Gde crpiš motiv da i dalje ideš na treninge i takmičenja koji znaju da
budu izuzetno naporni?
- Svi koji su samnom veslali, osim Jagra koji se još drži, dosta davno su se povukli iz veslanja.
Iako svi nekako očekuju da se ja povučem meni je sasvim normalno da i dalje veslam pošto i
dalje imam taj osećaj zadovoljstva svakim treningom i takmičenjem. Motiv da svakim
zaveslajem budem sve bolji je još uvek prisutan i dokle god tako razmišljam neću se povući.
Kada prvi put odem na trening sa mišlju kako da uhvatim neku krivinu definitivno ću staviti tačku
na veslačku karijeru. To što imam 37 godina uopšte me ne mori. Nisam jedini koji je aktivno
veslao i u četvrtoj deceniji a kod nas ali i u svetu ima takvih primera. Inače, kada sam 1997.
završio studije u Americi zaposlio sam se u struci u Čikagu i tada sam odlučio da prekinem sa
veslanjem. Radio sam šest meseci ali sam se predomislio i odlučio da se ponovo aktiviram ne bi
li se plasirao na Igre u Sidneju. Od Sidneja je prošlo 11 godina a ja sam još u veslanju.