Basic HTML Version
Da iver ne pada daleko od klade videlo se već 2004. kada je Iva, posle samo tri godine
treniranja, došla do svoje prve medalje. U Poznanju osvojila je bronzu u skifu na Svetskoj regati
za veslače do 23 godine, a samo godinu dana kasnije u istoj disciplini postala je svetska
prvakinja na Planetranom šampionatu za seniore do 23 godine u Amsterdamu.
Ova zlatna medalja, kako kaže, joj je uz evropsko srebro u dubl skulu s Ivanom Filipović na
Evropskom prvenstvu za seniore u Plovdivu prošle godine i plasman u finale skifa na Svetskom
prvenstvu na Novom Zelandu 2010, najdraže dostignuće u dosadašnjoj karijeri. Naravno, ni šta
ne može da poredi sa učešćem na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, kada je ušla u istoriju
našeg veslanja kao prva veslačica kojoj je pošlo za rukom da se domogne najveće sportske
svetske smotre.
- Takmičiti se na Olimpijskim igrama je za mene bila velika cast. Iako sam u Pekingu osvojila tek
11. mesto u skifu, sama činjenica da sam bila deo ovog događaja je bila ze mene veliki podstrek
da nastavim dalje. Ove godine sam sve podredila veslanju i nadam se da ću zaveslati i na
Igrama u Londonu 2012. Odlučila sam i da pauziram godinu dana na koledžu Berkli gde mi je
ostalo još nekoliko ispita do diplome iz antorpologije, ne bi li se što bolje spremila, prvo za
olimpijske kvalifikacije u Švajcarskoj u maju, a potom i, čvrsto verujem, nastup u Londonu.
Iva je prošlu takmičarsku sezonu počela nastupom u skifu na Svetskom kupu u Licernu koji je
završila na 11. mestu. Taj, kako ističe, podbačaj je na neki način ubrzao odluku da zavesla s
Ivanom Filipović u dubl skulu, o čemu se razmišljalo već neko vreme.
- Zbog školskih obaveza u Americi, i na regatama u Rusiji i Americi kasno sam se priključila
pripremama reprezentacije, tako da nikako nisam uspevala da podignem formu na nivo iz 2010,
koja je bila moja najuspešnija godina. Na Svetskom kupu u Lucernu sam u skifu bila 11. i taj
plasman sam doživela kao određeni neuspeh. Ipak, to se pokazalo kao dobra stvar jer je na
neki način dodatno doprinela odluci stručnog štaba da Svetsko prvenstvo na Bledu nastupim u
dubl skulu sa Ivanom Filipović. To je kombinacija o kojoj smo već neko vreme razmišljali. Ivana
o ja smo i u Americi nekoliko puta trenirale u dvojcu i dubl skulu ne bi li videle kako to sve
funkcioniše. Već tada smo uvidele da bismo mogle da budemo dobra kombinacija s obzirom na
sličan zaveslaj i brzinu. Definitivna odluka da zajedno zaveslamo doneta je na pripremama za
Bled, a na samom takmičenju smo i dokazale da smo s pravom verovale u sebe. Odveslale smo
odličnu trku u kvalifikacijama i direktno se plasirale u polufinale. Ipak, u naredne dve trke nismo
bile na nivou s prve i ostale smo dve mesta ispod crte za "vizu" za London. Definitivno,
nedostajalo nam je iskustva i jakih takmičenja da bismo možda već na Bledu ispunile olimpijsku
normu. Takođe, nakon analize shvatile smo šta nam nedostaje i na tome smo radile u
pripremama za Evropsko prvenstvo u Plovdivu. Tu je stigla nagrada u vidu srebrne medalje.
Bile smo na visini zadatka. U finalu smo iza sebe ostavile Čehinje, koje su veslale finale na
Bledu. Bolje od nas su bile samo Ukrajinke, četvrte s Bleda, i to za svega dve sekunde. Upravo
u Plovdivu smo i definitivno shvatile da smo pobednička kombinacija i to nam je ulilo dodatno
samopouzdanje ali i pokazalo šta nam je činiti u narednom periodu. U finalu Plovdiva za zlato
nam je nedostajala brzina u prvih 500 metara i to je ono na čemu ćemo raditi u pripremama za
nastupajuću sezonu.
Pripreme su u punom jeku, a Iva ističe da sve ide u dobrom smeru.
- Trenutno veslamo u skifovima i zaista i Ivana i ja pokazujemo veliki napredak. Videćemo kako
će sve izgledati kada sednemo u dubl skul ali ne treba sumnjati da ćemo biti maksimalno
spremne za sve izazove koji nas očekuju. Mislim da ukoliko nastavimo ovim ritmom i ukoliko