Dubl skul s Ivanom Filipović pun pogodak
Iva Obradović, naša najuspešnija veslačica svih vremena i prva koja je uspela da se
domogne olimpijskih igara priča o svojim veslačkim počecima, protekloj sezoni i
očekivanjima od predstojeće, planovima za budućnost...
Naše veslanje dugo je čekalo na nekog ko bi i u ženskoj seniorskoj konkurenciji bio pravi
takmac na svetskoj sceni. Posle decenija iščekivanja 6. maja 1984. godine u Novom Sadu
rođena je prva istinska zvezda ženskog srpskog veslanja. Sedamnaest godina kasnije Iva
Obradović je prvi put sela u čamac i od tada pa sve do danas traje njena prelepa veslačka priča.
Iako je kćerka našeg poznatog veslača Dragana Obradovića koji je sedamdesetih i osamdesetih
godina prošlog veka s velikim uspehom branio boje Jugoslavije Iva kaže da otac nije imao
presudan uticaj da i ona uzme veslo u ruke.
- Do 17 godine sam se bavila folklorom, i do tada se nisam oprobala ni u jednom sportu. Tada
se nešto prelomilo u meni. Sela sam u čamac i shvatila da je veslanje pravi sport za mene.
Doduše, o ovom sportu sam sve najlepše godinama slušala od oca Dragana. Za razliku od
većine ostale dece kojima su u detinjstvu čitane bajke ja sam od oca slušala razne
dogodovštine sa njegovih raznih putovanja i nastupa na velikim takmičenjima. Bez obzira na to
on nikada nije inicirao da krenem njegovim stopama. Relativno kasno sam odlucila da se
okušam u veslanju, a čim sam zaveslala po prvi put ovaj sport me je pridobio - priseća se svojih
prvih veslačkih koraka Iva Obradović.