Basic HTML Version
prema samom sebi jer sam uzeo godinu dana pauze na koledžu, ostavio iza sebe svoj
dosadašnji način života na koji sam se prilagodio u Americi, i došao ovde s jednim jedinim
ciljem - da se potpuno vratim veslanju koje je bilo i ostalo važan deo mog života - kaže Popović i
dodaje:
- Verujem u to što radim. Prihvatam pohvale i kritike stručnog štaba sve s željom da budem
među odabranim za London, a nadam se mi poći za rukom da predstavljam Srbiju na Igrama
2012, pogotovo što su mi izmakle igre u Pekignu. Nema sumnje da je i samo učešće na
olimpijskim igrama vrhunac karijere svakog sportiste. O tome su mi govorili i sam selektor Ilić,
koji je do sada predvodio na olimpijskim igrama nekoliko naših posada, ali i Majk Teti koji me je
trenirao u Americi, inače selektor SAD, koji je imao čast i da njegove posade osvoje olimpijsko
zlato. Posebu draž olimpijskim igrma, makar kada je veslanje u pitanju, daje to što na njima
uvek ima mnogo iznenađenja pa gotovo sve posade koje se kvalifikuju imaju šansu i za
medalju. Jednostavno, olimpijska godina je uvek specifična. Dešavalo se da posade koje su
dominirale tri godine pred Igre na njima potpuno podbace, i obratno. Naš selektor je u nekim
izjavama pre početak priprema kazao da ćemo ići na medalju u Londonu tako da nema razloga
da ne verujemo da imamo i kvalitet za to. Lično mislim da je krajnje vreme da riznici
mnogobrojnih odličja sa velikih takmičenja dodamo i jedno olimpijsko.
Popović je jedan od mnogobrojnih veslača koji su nakon završene srednje škole odlučili da
nastave obrazovanje u Americi. Studira marketing na univerzitetu Kalifornija Berkli, a najveću
zahvalnost da pohađa ovaj prestižan koledž duguje upravo veslanju.
- Zahvaljujući postignutim rezultatima u veslanju dobio sam poziv da budem stipendista ovog
koledža. Nakon položenih testova obreo sam se u Americi. Smatram da je to što baveći se
veslanjem imaš mogućnost da dobiješ ovako kvalitetno obrazovanje jedan od najvećih dobiti
bavljenja ovim sportom, naravno uz sve ono što donosi i nastup za nacionalni tim, koji je nešto
posebno za svakog od nas ponaosob. Godina na Berkliju košta 55.000 dolara i to retko ko može
sebi da priušti. Ja sam zahvaljujući veslanju ipak sebi obezbedio ulaznicu na ovaj univerzitet -
istakao je Popović.
Po njegovim rečima studiranje u Americi mu je mnogo dobro došlo i to iz više razloga:
- Ja sam u Ameriku otišao godinu i po dana nakon završene srednje škole pošto sam pauzirao
to vreme posvetivši se veslanju. Odlaskom „preko bare" prvi put u životu sam se odvojio od
porodice što me je nekako primoralo da ubrzano sazrim i da se osamostalim. Živim u
iznajmljenoj kući van samog kampusa sa još petoricom veslača sa mog koledža. Apsolutno se
sami staramo o sebi i moramo da mislimo o svim detaljima. Takođe, odlaskom u Ameriku
proširio sam svoje vidike, video šta sve u svetu postoji, upoznao druge kulture i spoznao neki
apsolutno drugi način života. Doduše, sam period prilagođavanja u jednoj hiljada kilometara
udaljenoj zemlji meni je bio znatno olakšan budući da na istom koledžu studira i moj mlađi brat,
takođe veslač. Iako ne živimo na istom mestu i imamo malo vremena za viđanje, u Americi smo
se dodatno zbližili iako smo i ovde bili dosta bliski. U svakom slučaju najiskrenije bih preporučio
svakom ko dođe u priliku da ode na studiranje u Ameriku da to i iskoristi jer obrazovanje koje
tamo može da dobije može da mu bude odskočna daska u životu.
Obaveze jesu ogromne, ali po Popovićevim rečima, dan je potpuno ispunjen i sadržajan tako da
ne osetiš veliki napor, pogotovo kada se lepo organizuješ, na šta su uostalom i prinuđen.