Basic HTML Version
Nakon izuzetno uspešnih epizoda u mlađim kategorijama svoj veslački dar je počeo da
pokazuje i u seniorskoj konkurenciji. Ipak, kada se očekivalo da zasija punim sjajem povreda ga
je odvojila od čamca. Dve godine ga nije bilo u reprezentaciji, ali uprkos tome, selektor veslačke
reprezentacije Srbije Nebojša Ilić nikada nije izgubio veru u njegov kvalitet. U februaru ga je
posetio u Americi, gde studira na prestižnom koledžu Kalifornija Berkli, i tada je skovan plan o
njegovom „kambeku".
- Iza mene je težak period. U veslanju sam od desete godine. Reprezentacija je postala deo
mene, ali nažalost nisam mogao da branim boje nacionalnog tima gotovo dve godine. Tek tada
sam izgleda shvatio koliko mi je sve to značilo, i pripreme i takmičenja. Dugo sam se oporavljao
od povrede, a nakon toga sam pokušao da se polagano vraćam u formu trenirajući na koledžu.
Ipak, pokazalo se da tako dugo neću dostići nivo koji sam imao uoči povrede. Selektor Nebojša
Ilić me je posetio u febuaru i tada smo se dogovorili da se vratim u državni tim. Bez razmišljanja
sam prihvatio da pauziram godinu dana na koledžu da bih se potpuno posvetio treninzima jer
sam kipeo od želje da se vratim u svoj veslački element - kaže na početku Đani.
Nakon sezone u Americi na raspolaganje reprezentaciji stavio se 6. juna. Kako ističe s početka
mu je bilo izuzetno teško da se prilagodi novom-starom sistemu treninga.
- Tek kada sam došao u Srbiju i kada sam počeo sa treninzima shvatio sam koliko sam izašao
iz forme. Bilo je očigledno da sam stagnirao u Americi jer sam se teško prilagođavao na nove
trenanžne zahteve. Ipak, znao sam svoj cilj i ništa mi nije teško padalo. Niko od
reprezentativaca nije bio načisto kako će izgledati sama sezona, ko će s kim veslati. Posle
zagrevanja u skifu, seo sam u dvojac i prvi važan ispit imao sam na Svetskom kupu u Lucernu
gde sam veslao u paru sa Aleksandrom Filipovićem. Nismo prošli dobro što je bilo možda i
očekivano s obzirom na neiskustvo i na kratak period koji smo imali za uveslavanje. Nakon
Lucerna desio mi se još jedan peh. Operisao sam umnjake, došlo je do komlikacija, tako da
sam morao neplanirano da pauziram nekoliko dana duže. Selektor je odlučio da me na
pripremama za Svetsko prvenstvo u dvojcu bez kormilara upari s Nikolom Stojićem, s kojim sam
poslednji put veslao 2007. i to u četvercu. Bili smo solidni na pripremama, ali nismo bili načisto
šta možemo na Bledu. Ipak, nadljudskim naporima uspeli smo da ostvarimo prevashodan cilj i
da obezbedimo Srbiji „vizu" za Olimpijske igre u Londonu. Samo ja znam koliko mi je bilo teško
na Bledu. Imao sam nekoliko neprespavanih noći baš iz razloga što nisam imao
samopouzdanje jer sam i dalje bio daleko od forme. Ipak, na kraju je sve prošlo dobro, a
potvrda da smo Stojić i ja dobra kombinacija usledila je na Evropskom prvenstvu u Plovdivu gde
smo osvojili bronzu - smatra Popović.
Pripreme za narednu, olimpijsku, godinu su odavno počele. Pršti na sve strane. Svi
reprezentativci, uključujući i Popovića, su sa velikim motivom ušli u borbu za mesta u srpskoj
veslačkoj reprezentaciji za London kojih trenutno ima šest.
- Nakon teške povrede i duge pauze jedan od glavnih motiva da se potpuno vratim veslanju bilo
je to što sam želeo da nastupim na olimpijskim igrama, koje su san svakog sportiste. Svakako
da je mogućnost da učestvuješ na najvećoj sportskoj smotri dodatni motiv za sve nas u
reprezentaciji. Naporno treniramo, i u razgovoru između sebe niko ne pamti da smo ikada ovako
pripremali. Između nas, pak, vlada zdrava konkurencija, bodrimo se međusobno i zaista je
milina raditi u takvoj atmosferi. Ko će od nas na kraju zauzeti mesto u olimpijskom timu zavisiće
od svakog ponaosob. Što se mene lično tiče imam ogromnu obavezu prema selektoru Iliću, koji
mi je pružio veliku šansu da se vratim u državni tim, ali i prema ostalim momcima jer moram da
potvrdim svoje mesto ovde. Takođe, imam obavezu da pružim i više od svog maksimuma i